Često postavljana pitanja i odgovori

 

 

1. Šta je Monitor medijskog vlasništva?

Monitor medijskog vlasništva (engl. Media Ownership Monitor - MOM) je razvijen kao jedan od alata za kreiranje javno dostupne baze podataka koja se konstantno dopunjava i koja navodi ko su vlasnici svih relevantnih masovnih medija u oblasti televizije, radija, Interneta i štampe. Monitor medijskog vlasništva ima za cilj da pojasni kako koncentracija medijskog vlasništva na tržištu predstavlja rizik po medijski pluralizam (za više informacija pogledajte Metodološki pristup).

Sa ciljem da verno prikaže posebne karakteristike jedne zemlje i identifikuje faktore koji povećavaju ili smanjuju rizik koncentracije medija, Monitor medijskog vlasništva pruža kvalitativnu analizu tržišnih uslova i zakonskog okvira u zemlji u kojoj se istraživanje vrši.

2. Ko stoji iza projekta Monitor medijskog vlasništva?

MOM je 2015. godine započet kao projekat Reporter ohne Grenzen e. V. – nemačke sekcije međunarodne organizacije za ljudska prava Reporteri bez granica (Reporters sans frontieres, RSF), koja ima za cilj odbranu medijskih sloboda i prava na informisanje svuda u svetu.

Projekat je 2019. godine izdvojen u Globalni registar medija (GMR), nezavisno, neprofitno preduzeće registrovano po nemačkom zakonu.

U svakoj zemlji, MOM se sprovodi u saradnji sa lokalnom partnerskom organizacijom. U Srbiji, RSF je radio sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN). Projekat je finansiralo nemačko savezno ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ).

3. Kako mogu da preuzmem ovaj izveštaj?

Veb sajt omogućava preuzimanje u PDF formatu, koji sadrži sav sadržaj veb stranice. PDF se automatski generiše i tako ažurira na dnevnoj bazi. Postoji za sve jezike veb stranice. Da biste generisali PDF, pomerite se nadole do zaglavlja veb sajta, izaberite željeni jezik i kliknite na „Preuzmite kompletan veb sajt kao PDF“. 

4. Zašto je transparentnost medijskog vlasništva važna?

Medijski pluralizam je osnovna karakteristika demokratskih društava kao slobodnih i nezavisnih, a raznovrsna medijska scena omogućava iznošenje sučeljenih stavova i kritikovanje onih koji su na vlasti.

Koncentracija na medijskom tržištu predstavlja rizik po raznovrsnost ideja, pogotovo kada samo nekoliko igrača ima dominantan uticaj na javno mnjenje i onemogućava da se drugi igrači i perspektive čuju (koncentracija medijskog vlasništva). Najveću prepreku borbi protiv koncentracije predstavlja nedostatak transparentnosti medijskog vlasništva. Kako publika može da proceni pouzdanost informacija, kada ne zna ko ih obezbeđuje? Kako novinari mogu da rade dobro svoj posao, ako ne znaju za koga rade? Kako organi nadležni za medije mogu da se bore sa preteranom koncentracijom u medijskom sektoru, kada ne znaju ko upravlja medijima?

Monitor medijskog vlasništva stoga nastoji da promoviše transparentnost i da odgovori na pitanje ko zaista kontroliše medijske sadržaje, sa ciljem da podigne svest javnosti i kreira bazu zasnovanu na činjenicama kako bi svi akteri odgovarali za trenutno stanje u medijima.

Pošto smatramo da je transparentnost vlasništva osnovni preduslov za postojanje medijskog pluralizma, pružamo informacije o tome koliko su medijske kuće spremne da daje informacije o svojoj vlasničkoj strukturi. Na osnovu njihovih odgovora, razlikujemo nekoliko nivoa transparentnosti. Nivo transparentnosti je procenjen za svaki medij i svaku medijsku kuću.

5. Kakvu vrstu kontrole koncentracije predlaže Monitor medijskog vlasništva?

Monitor medijskog vlasništva se ne ponaša normativno i ne sugeriše kako da se medijsko vlasništvo kontroliše. Koja vrsta kontrole vlasništva medija je najbolja, zavisi od samog konteksta u kom se zemlja nalazi, kao i od postojećih zakonskih i tržišnih uslova i raspodele vlasništva.

Monitor medijskog vlasništva predstavlja sredstvo za postizanje transparentnosti u cilju podsticanja demokratske diskusije o ovom problemu i poštovanja principa dobre vladavine. Odluke koje se donose će vrlo verovatno biti bolje, i preciznije će odražavati potrebe i želje građana, pogotovo ako građani imaju pristup pravim informacijama i diskusijama u atmosferi u kojoj se mišljenja i stavovi mogu slobodno iskazati.

6. Kako se prikupljaju i validiraju podaci?

U idealnom slučaju, za prikupljanje i verifikaciju podataka poželjno je koristiti zvanične izvore podataka i/ili izvore sa visokim nivoom pouzdanosti i poverenja. U Srbiji to podrazumeva, na primer, podatke Agencije za privredne registre, Registar medija itd.

Ukoliko potrebne informacije nisu bile dostupne javnosti, one su tražene direktno od medijskih kuća i istraživačkih instituta i organizacija. Svi izvori su detaljno dokumentovani i arhivirani u sekciji sajta “Biblioteka”.

Dodatne informacije dostupne su na zahtev BIRN-u.

Za podatke o TV publici MOM je sarađivao sa kompanijom Nielsen Srbija.

Nielsen na globalnom nivou koristi standardizovanu i nezavisnu metodologiju za prikupljanje podataka o konzumaciji TV programa baziranu na piplmetarskim istraživanjima, koje prodaju kompanijama. MOM je kupilo podatke po sniženoj, nekomercijalnoj ceni.

Podaci o publici za štampane i radijske medije su kupljeni od IPSOS Srbija.

Podatke o publici onlajn medija obezbeđuje Gemius Audience, besplatan i javno dostupan servis, koji je dostupan ovde.

Za ovogodišnju MOM studiju koristili smo podatke iz ovo servisa za mart 2023.

7. Kako se određuju „najrelevantniji“ mediji?

Glavno pitanje kojim se vodi ovo istraživanje je: koji mediji utiču na proces formiranja javnog mnjenja? Kako bismo skenirali sve relevantne medije, uključili smo sve tradicionalne vrste medija (štampa, radio, TV, onlajn).

Mediji su odabrani prema sledećim kriterijumima:

  • MOM se uglavnom fokusira na medije sa najvećim dometom, mereno udelom (“šerom”) u ukupnoj publici. Osnova za izbor bili su podaci istraživanja publike za izabrani period koje su ustupili Nielsen Srbija (TV mart 2022-mart 2023), IPSOS Srbija (štampa mart 2022-mart 2023 i radio mart 2022-mart 2023) i Gemius (onlajn, mart 2023).
  • Informativni program i uticaj na javnost. Studija se fokusira na medije koji imaju opšti, informativno-politički sadržaj i plasiraju informacije za nacionalnu publiku. Zbog ovog kriterijuma, isključeni su mediji sa specifičnim tematskim fokusom (muzika, sport), društvene mreže, pretraživači i reklamni sadržaj.
  • Odabir na osnovu ovih kriterijuma prvobitno se sastojao od oko 10 medija po svakoj vrsti medija (TV, radio, štampa, onlajn). Praćenje vlasničkih struktura i povezanosti među najrelevantnijim medijima u zemlji omogućava otkrivanje potencijalnih rizika za medijsku koncentraciju. Osim toga, u studiji će biti obrađeno i više od inicijalnih 10 medija – ako se pokažu relevantnim u pogledu vlasničke strukture ili uticaja na javno mnjenje (pročitajte više – „Kako se biraju mediji?“).

8. Kako je obavljena selekcija medija?

TV stanice su odabrane prema udelu u gledanosti u ukupnom auditorijumu u zemlji, na osnovu Nielsenovog merenja TV publike (1. mart 2022 – 31. mart 2023), a koji se bazira na tehnologiji elektronskog merenja. Uzorak MOM Srbija obuhvata 10 TV stanica sa nacionalnom pokrivenošću, uključujući i digitalne terestrijalne i kablovske kanale. U Srbiji postoje dva javna servisa i samo četiri medijske kuće koje imaju licence sa nacionalnom frekvencijom.

Radio stanice su odabrane na osnovu merenja IPSOS Radio Audience Measurement-a, a istražiavnjem je obuhvaćeno 10 najslušanijih radio stanica po prosečnom broju nedeljnih slušalaca, bez obzira na njihovu geografsku pokrivenost.

Uzorak štampe MOM Srbija obuhvata sve nacionalne dnevne novine koje imaju informativno-politički sadržaj (8 medija) i pet nedeljnih novina. Merenje i podatke o publici štampanih medija je obezbedio IPSOS za period od marta 2022. do marta 2023.

Za uzorak onlajn medija odabrani su veb-sajtovi sa vestima i informativnim sadržajem, koji imaju uticaj na javno mnjenje. Društvene mreže, onlajn prodavnice i reklamni sajtovi su isključeni, jer nisu relevantni kada je u pitanju uređivački sadržaj i vlasništvo. Podatke o onlajn publici obezbedila je kompanija Gemius Audience, a merenja su dostupna ovde (https://e-public.gemius.com/rs/rankings/12730). Gemius objavljuje podatke o broju poseta, stvarnih korisnika i prikaza stranica najposećenijih sajtova u zemlji.

9. Zašto Srbija?

Srbija je 2023. godine zauzela 91. mesto od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica, koji rangira zemlje i medijske sisteme po indikatorima kao što su nezavisnost medija, autocenzura, vladavina prava, transparentnost i zloupotrebe. Ovaj rezultat ukazuje na probleme sa kojima se Srbija suočava u vezi sa slobodom medija, a koji uključuju problematičan odnos prema medijskom pluralizmu, nezavisnosti medija i transparentnosti.

Istraživanje Reportera bez granice ističe Srbiju kao zemlju vrednu dubljeg sagledavanja rizika koncentracije medijskog vlasništva. Pored toga, Srbija je zemlja kandidat za pristupanje EU, koja je od februara 2017. otvorila poglavlja 23. i 10. U okviru pristupnih pregovora, relevantne za medijsku regulativu i pluralizam.

Osim toga, dostupnost kompetentne partnerske organizacije u zemlji je ključna za efikasnost implementacija MOM. MOM studija ne bi bila moguća bez posvećenosti istraživanju koju je pokazao lokalni tim BIRN Srbija.

10. Da li Monitor medijskog vlasništva postoji samo u Srbiji?

Monitor medijskog vlasništva je razvijen kao ustaljena metodologija, koja jeste i koja će biti univerzalno primenljiva. Iako je trend koncentracije medijskog tržišta vidljiv u čitavom svetu, primena ove metodologije će se najpre odvijati u zemljama u razvoju. Monitor medijskog vlasništva je 2015. godine primenjen u Kambodži i Kolumbiji, a 2016. u Tunisu, Turskoj, Ukrajini, Peruu i Mongoliji. Ove godine, pored Srbije, Monitor će biti objavljen i u Gani, Brazilu, Maroku i Pakistanu.

11. Koja su ograničenja ovog istraživanja?

  • Koncentracija na osnovu tržišnog udela medija nije mogla biti izračunata izračuna jer ne postoje potpuni i verodostojni pokazatelji koji su javno dostupni. Finansijski podaci su dostupni samo za kompanije koje su izdavači medija i nisu mogli biti izračunati isključivo za medije, jer srpski zakon ne prepoznaje medije kao pravna lica.
  • Zvanični podaci i merenja publike nisu javno dostupni, osim onlajn merenja; ove podatke prodaju istraživačke kompanije. Ne postoje javne informacije ili studije o tržištu oglašavanja u Srbiji, ti podaci takođe su dostupni na komercijalnoj osnovi.
  • Neka istraživanja, posebno o različitim lokalnim tržištima, dublje skrivenim vlasničkim strukturama, kao i uticaju telekomunikacionih operatora na medijsko tržište, zahtevala bi dodatno vreme i resurse.

12. Kome je namenjen Monitor medijskog vlasništva?

Baza podataka

  • omogućava svakom građaninu da bude informisan o medijima uopšte;
  • je zasnovana na činjenicama i pomaže zalaganjima civilnog društva za podizanje svesti o medijskoj koncentraciji i vlasništvu;
  • predstavlja referencu za nadležne i državne organe zadužene za zaštitu konkurencije prilikom donošenja regulatornih mera za očuvanje medijskog pluralizma.

13. Koji je sledeći korak?

Ova baza predstavlja kratki prikaz trenutne situacije u odgovarajućem kontekstu. BIRN će je redovno dopunjavati.

14. Da li postoje slični projekti?

Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (Centre for Media Pluralism and Media Freedom - CMPF) na Institutu Evropskog univerziteta (EUI) sprovodi projekat Monitor medijskog pluralizma (Media Pluralism Monitor - MPM). Ovaj projekat, koji finansira Evropska unija, identifikuje pretnje pluralizmu, a uzima u obzir široki spektar indikatora, uključujući pravne, ekonomske i društveno-kulturološke faktore, dok je koncentracija medijskog vlasništva tek jedna od šest dimenzija ove metodologije. Monitor medijskog pluralizma procenjuje rizik po medijski pluralizam u zemljama Evropske unije.

  • Project by
  •  
    Global Media Registry
  •  
    Funded by European Union