Novim medijskim zakonima legalizovano vlasništvo države nad medijima

Izmenama medijskih zakona, u oktobru 2023. godine, u Srbiji je ponovo omogućeno državi da posredno otvara i poseduje medije, kroz vlasništvo državne kompanije Telekom Srbija nad nekoliko televizijskih stanica. Medijska udruženja i novinarske organizacije koje se zalažu za slobodu medija, upozoravaju da je novim zakonima omogućena i dalja ekspanzija Telekoma u medijskom sektoru, a s njim i nedozvoljen uticaj države.

Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima 26. oktobra, oko pola godine pošto je počeo rad na izmeni ovih zakona u kom su učestvovala i medijska udruženja.

Pošto su radne grupe usaglasile i usvojile nacrte zakona, u oba zakona je naknadno uneta, a zatim i usvojena, nekolicina spornih članova, iako su nevladine organizacije i medijska udruženja iznela oštre kritike i upozorenja da se unetim odredbama poništavaju pozitivni pomaci koje je trebalo da ovi zakoni donesu.

Ključne tačke oko kojih su se nezavisni mediji pobunili odnosile su se na članove kojima je omogućeno javnim preduzećima koja se bave telekomunikacijama, odnosno Telekomu Srbije, da osniva i kupuje medije.

U februaru 2024. Telekom Srbija Grupa je odgovorila timu MOM Srbija pisanim zahtevom za objavu njihovog odgovora. U pismu se navodi da je „Telekom Srbija Grupa (TSG) nepokolebljivo posvećena negovanju dinamičnog, konkurentnog i raznolikog medijskog pejzaža u Srbiji, pridržavajući se principa medijskog pluralizma, transparentnosti i medijskih sloboda. Nedavni navodi Media Ovnership Monitor Serbia doveli su u sumnju ovu posvećenost. "

Da biste pročitali ceo tekst pisma, klinknite link ispod. 

Država je trebalo da izađe iz vlasništva medija gotovo deset godina ranije, posle donošenja seta medijskih zakona 2014. godine, kojima je trebalo da se osigura veća nezavisnost medija.  Iako su naredne godine privatizovani svi lokalni mediji u kojima je Republika Srbija bila direktni vlasnik, preko javnih preduzeća je država ostala vlasnik nekih od najstarijih i uticajnijih medija poput Politike i Večernjih novosti.

Večernje novosti su privatizovane tek 2019. godine, kada je list kupila kompanija Media 026, do tada javnosti gotovo nepoznatog preduzetnika Bobana Rajića. Rajić je postao suvlasnik Politike dve godine kasnije, ali se država ni do danas nije potpuno povukla iz ovog medija. Dok je 50% Politike danas u vlasništvu Rajićeve firme, 50% je u vlasništvu brojnih državnih institucija i firmi.

Telekom je na medijsko tržište ušao 2004. godine, kada je osnovan portal Mondo. Od tada, do danas, ova državna kompanija ne samo da se nije povukla iz medija, već je izvršila niz transakcija zbog kojih je u stručnim medijskim krugovima rasla bojazan da ova firma kontroliše neke od najuticajnijih izdavača i emitera.

Naime, 1. oktobra 2018. godine, Mondo i firma Wireless Media u vlasništvu Igora Žeželja potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu sa Adria Media Grupom, izdavačem Kurira, jednog od najprodavanijih tabloida u zemlji.

Iako o izdavaču portala nije bilo podataka u Agenciji za privredne registre, istraživanje BIRN-a iz 2018. godine je pokazalo da je Telekom bio vlasnik domena mondo.rs, na sajtu Telekoma u sekciji „naši sajtovi“ bio je naveden i Mondo, a tadašnji urednik ovog portala Predrag Vujić za BIRN je izjavio da je Telekom i dalje vlasnik sajta.

Samo pet dana po potpisivanju ovog sporazuma, Telekom je potpisao ugovor o ulaganju 38 miliona evra u Žeželjevu firmu Wireless Media i njenu ćerku-kompaniju Mondo Inc, a u decembru kompanija Mondo Inc postala je vlasnik 100 odsto udela Adria Media Grupe.
Nije poznato koliko je Žeželj platio Adria Media Grupu, niti da li je ovo preuzimanje zapravo izvršeno uz pomoć Telekomovog novca.

Oko dva meseca kasnije, u februaru 2019, Mondo Inc Igora Žeželja upisan je kao izdavač i vlasnik portala Mondo.

Ugovor kojim je Telekom uložio 38 miliona u Mondo Inc predviđa i da nakon pet godina, odnosno u oktobru 2023. godine, Telekom ima pravo da „zahteva“ da kupi udeo u kompaniji Wireless Media, čime je stvorena mogućnost da Telekom traži od Žeželja firmu Mondo Inc.

Upravo je ova Žeželjeva firma u avgustu 2023, samo dva meseca pre isteka ugovora sa Telekomom, pripojila celu Adria Media Grupu, što bi značilo da bi Telekom mogao da postane vlasnik svih izdanja Kurira ukoliko odluči da se pozove na klauzulu iz ugovora i zahteva od Žeželja da proda Mondo Inc.

Gotovo paralelno sa potpisivanjem ugovora Monda i Wirelss Media sa Adria Media Grupom, Telekom je u novembru 2018. godine kupio kablovskog operatera, firmu Kopernikus Technology, plativši 195 miliona evra Srđanu Milovanoviću, vlasniku Kopernikus korporacije i bratu Zvezdana Milovanovića, tadašnjem povereniku vladajuće Srpske napredne stranke za grad Niš.

Milovanović je postao vlasnik televizija sa nacionalnom frekvencijom u decembru 2018. godine, kada je kupio medija u vlasništvu Antena grupe za 180 miliona evra. Tako je postao vlasnik dve televizije sa nacionalnom frekvencijom - Prva i O2 (danas B92), kao i Prva TV Crna Gora, Play radio, šest kablovskih kanala i tri portala Prva.rs, O2tv.rs i B92.net.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) saopštili su tada da je ova kupovina „unapred smišljen transakcijski mehanizam koji je imao za cilj da Srpska napredna stranka novcem građana postane vlasnik dve televizije za nacionalnom frekvencijom - Prve televizije i O2, kao i drugih medija“ koje su poslovale u okviru Antena grupe.

U međuvremenu, uz pritisak Evropske unije i međunarodnih organizacija, Srbija je usvojila i Medijsku strategiju 2020. godine, obavezujući se da će se „broj privrednih društava u kojima država ima udeo u osnivačkim pravima kod izdavača medija svesti na nulu“.

Međutim, Telekom Srbije već naredne godine, preko kompanije u svom vlasništvu - Arena Channels Group, osnovao je kablovsku televiziju Euronews.
Tokom 2022, počela je sa radom i televizija Bloomber Adria u Srbiji, takođe u vlasništvu Telekomove firme Arena Channels Group.

Ova firma je emiter i 16 sportskih Arena Sport kanala koje program emituju u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
Arena ima pravo emitovanja Premijer lige i Lige šampiona i brojnih drugih evropskih i domaćih fudbalskih takmičenja.

Neposredno pred usvajanje zakona kojim su ulaganja Telekoma u medije legalizovana, medijska udruženja i organizacije koje su učestvovale u izradi nacrta, još jednom su zahtevale da se sporni članovi obrišu.

Oni su naveli da je Zakon o javnom informisanju i medijima izričito zabranjivao Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, kao i ustanovama, preduzećima i drugim pravnim licima koja su u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koja se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, da osnivaju medije.

„I pored ove zabrane, Telekom Srbija je u prethodnom periodu osnivao i kupovao medije, bez ikakvih posledica. Sada Vlada želi da legalizuje te medije, izuzimanjem Telekoma Srbija iz zabrane u novim predlozima zakona.

Ukoliko ovakvo zakonsko rešenje bude izglasano u parlamentu, novcem nas, poreskih obveznika, Telekomu će biti omogućeno da remeti ionako devastirano medijsko tržište, dodatno osiromaši nezavisne medije koji su na ivici opstanka i da nesmetano prećutkuje važne vesti i informacije, širi propagandu i manipulativne sadržaje“, piše u peticiji koju je Koalicija za slobodu medija planirala da pošalje premijerki Ani Brnabić, ministru informisanja Mihailu Jovanoviću i poslanicima.

Međutim, zakon je ekspresno izglasan u Skupštini. Srbija se obavezala da medijske zakone uskladi sa direktivom o audio-vizuelnim evropskim servisima Evropske unije do kraja 2023. godine, kako bi mogla da pristupi fondovima Kreativne Evrope, odnosno finansijskim sredstvima koja su na raspolaganju državama kandidatima za članstvo u EU.

  • Project by
  •  
    Global Media Registry
  •  
    Funded by European Union