Indikatori rizika po medijski pluralizam

Koncentracija medijske publike

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju publike na svim medijskim platformama, a zasniva se na udelu u gledanosti, slušanosti ili čitanosti. Koncentracija se meri uz pomoć indikatora Top4 koji se najčešće koristi u ekonomskim merenjima.

Zašto?

Ovaj indikator pokazuje visok rizik po medijski pluralizam u Srbiji zbog visoke koncentracije na tržištu elektronskih medija (televizije), kao i na tržištu onlajn medija. Štampani mediji i radio pokazuju srednji rizik od koncentracije.

TV: 54,8%

TV tržište u Srbiji je visoko koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika TV kanala imaju 54,8% udela u gledanosti. Na tržištu vodi Medijski javni servis sa dve TV stanice koje ukupno imaju do 18,11% udela u gledanosti. Pink Media Group koja je u vlasništvu Željka Mitrovića ima udeo u gledanosti od 16,87% sa svoja dva kanala - Pink TV 1 i kanal Vesti. Kompanija Kopernikus  ima u svom vlasništvu dve velike TV stanice u Srbiji - B92 i Prvu TV, preko kojih dostiže 11,88% gledanosti. Udeo gledanosti Hepi televizije iznosi 7,94%. Firma je povezana sa Predragom Rankovićem, zvanim Peconi.

* Koncentracija TV tržišta je izračunata na osnovu dostupnih podataka, ali bi potencijalno mogla biti veća, jer nisu izračunati udeo publike svih TV stanica koje vode imenovane kompanije.

Radio: 45,4%

Radijsko tržište u Srbiji je umereno koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika imaju 45,4% udela u slušanosti. Javni servis RTS sa dve radio stanice (8,88%), Maxim Media sa 4 radio stanice (17,2%), S Media tim sa 4 radio stanice (14,31%) i Play Radio u vlasništvu Kopernikus Network su četiri najveća vlasnika radio stanica.


 Štampani mediji: 47,97%

Tržište štampanih medija u Srbiji je umereno koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika imaju udeo u čitanosti od 47,97%. Lider na tržištu je Boban Rajić sa svojom kompanijom Media 026 koja vodi dva dnevna lista Večernje novosti i Politika (50% vlasništvo) sa zajedničkim udelom publike od 16,35%. Na drugom mestu je švajcarska korporacija Ringier koja ima 10,69% odsto publike sa svojim listom Blic. Iza njega sledi Mondo sa štampanim izdanjem Kurira sa udelom publike od 10,66%. Insajder Tim (Informer) ima udeo publike od 10,27%.

Onlajn mediji: 71,55%

Tržište onlajn medija, u segmentu informativnih portala, je visoko koncentrisano. Prednjače Mondo sa tri portala (Kurir.rs, Espresso.rs i Mondo.rs) i Ringier sa Blic.rs. Slede Nova.rs u vlasništvu United Media grupe i Telegraf.rs u vlasništvu Internet grupe. Vodeće portale karakteriše izveštavanje u tabloidnom i klikbajt stilu.

* Koncentracija onlajn medija izračunata je na osnovu ponderisanih suma zasnovanih na podacima servisa Gemius audience. Potencijalna koncentracija bi mogla biti veća jer nisu svi portali navedenih kompanija uključeni u procenu rizika.

NizakSrednjiVisok
Koncentracija publike u segmentu televizije (horizontalno)

Iznos: 54,8%

  • Javni servis RTS (RTS 1 17,07%, RTS2 1,04% = 18,11%) 18,11%
  • Pink Grupa (Pink 16,17%, Vesti 0,7% = 16,87 ) 16,87%  
  • Kopernikus (Prva 9,48, B92 2,4 = 11,88 ) 11,88%  
  • Happy TV 7,94%
Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike ispod 25%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike između 25% i 49%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike iznad 50%.
Koncentracija publike u segmentu radija (horizontalno)

Iznos: 45,4%

  • Javni servis RTS (Radio Beograd 1 4,7%, Radio 202 4,18% = 8,88%) 8,88%
  • S Media (Radio S1 10,31%, Radio S2 2,49%, Radio S3 1,22%, Radio S4 0,29%  = 14,31%) 14,31%
  • Maxim Media (Hit FM 9,95%, TDI Radio 1,56%, Lola Radio 0,9%, JAT FM 0,94, Karolina 3,85% = 17,2%) 17,2%
  • Kopernikus (Play Radio) 5,01%
Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike ispod 25%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike između 25% i 49%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike iznad 50%.
Koncentracija publike u segmentu štampe (horizontalno)

Iznos: 47,97%

  • Media 026: Večernje novosti (9,86%), Politika (6,49%) 16,35%
  • Ringier: Blic 10,69%
  • Mondo: Kurir 10,66%
  • Insajder Tim: Informer 10,27%
Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike ispod 25%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike između 25% i 49%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike iznad 50%.
Koncentracija publike u segmentu onlajn medja (horizontalno)

Iznos: 71,55%

  • Mondo (kurirs.rs 18,20%, espresso.rs 6,72%, mondo 7,01% = 31,93) 31,93%
  • Blic.rs 20,81%
  • Telegraf.rs 8,96%
  • Nova.rs 9,85%
Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike ispod 25%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike između 25% i 49%.Ako unutar jedne zemlje, 4 glavna vlasnika (Top4) imaju udeo publike iznad 50%.

Podatke obezbeđuju Nielsen (TV) i IPSOS (Radio i štampa). 2022.

TV je konzumiralo 85% stanovništva, radio 58%, onlajn 92% i štampa 39%.

Podaci o merenju TV publike - Nielsen, Mart 2022-Mart 2023
Podaci o merenju radijske publike – IPSOS, Mart 2022-Mart 2023
Podaci o merenju publike štampanih medija – IPSOS, Mart 2022-Mart 2023
Podaci o merenju onlajn publike – Gemius audience, Mart 2023

Koncentracija medjskog vlasništva

Rezultat: Nepoznat

Ovaj indikator ima za cilj da proceni horizontalnu koncentraciju vlasništva u medijskom sektoru. Koncentracija se meri uz pomoć indikatora Top4 vlasnika. Rezultat Top4 se dobija sabiranjem tržišnih udela četiri najveća vlasnika na medijskom tržištu.

Iako Agencija za privredne registre pruža finansijske informacije o poslovanju, ove informacije nisu dostupne za određena horizontalna tržišta, kao što su televizija, onlajn, štampa i radio, pa se koncentracija vlasništva na horizontalnim tržištima ne može izračunati. U skladu sa MOM metodologijom, ako zemlja predstavlja podatke o publici, ali ne i o prihodima/tržišnom udelu, ovi podaci se isključuju iz analize, odnosno nalazi se zasnivaju samo na podacima o publici i podaci o prihodima se smatraju opcionim.

NizakSrednjiVisok

Koncentracija vlasništva - Televizija (horizontalno)

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju vlasništva na TV tržištu.

Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%.

Koncentracija vlasništva - Radio (horizontalno)

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju vlasništva na radijskom tržištu.

Iznos: nije procenjeno  
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%.

Koncentracija vlasništva - Štampani mediji (horizontalno)

Ovaj indikator ima za cilj da oceni koncentraciju vlasništva na tržištu štampanih medija.

Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%.
Koncentracija vlasništva kod pružalaca sadržaja na Internetu
Iznos: nije procenjeno
Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo manji od 25%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo između 25% i 49%.Ukoliko u jednoj zemlji 4 najveća vlasnika (Top4) imaju tržišni udeo veći od 50%.

Regulatorna zaštita: Koncentracija medijskog vlasništva

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni postojanje i efikasnu implementaciju zakonskih mera zaštite (koje se odnose na sam sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) u cilju sprečavanja visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u različitim tipovima medija.

Rezultat: 14 od 20 = 70%

Rezultat: Postoje zakonske mere zaštite za sprečavanje koncentracije vlasništva u medijima, ali sprovođenje tih mera je problematično. Ovaj indikator ocenjuje rizik za mere koji štite od koncentracije vlasništva u medijima kao SREDNJI.

Zašto?

Rad svih medija u Srbiji regulisan je Zakonom o javnom informisanju i medijima. Sve informacije o vlasništvu medija treba da budu evidentirane i javno dostupne u Registru medija, onlajn bazi podataka koju vodi Agencija za privredne registre. Mediji, bez obzira na vrstu, dužni su da obaveste Registar medija o svakoj promeni vlasničke strukture.

Postoji razlika u tome ko su nadležni organi odgovorni za kontrolu medijskih aktivnosti i gde se nalaze informacije o vlasništvu. Radio i televizija su elektronski mediji i za njih važi poseban zakon - Lex specialis - Zakon o elektronskim medijima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je nadležno regulatorno telo za radio i televiziju.

Štampani i online mediji su u domenu Ministarstva telekominikacija i informisanja i u obavezi su da o u svakoj promeni vlasničke strukture obaveste Registar medija Agencije za privredne registre.

Ne postoji poseban zakon koji reguliše internet portale kao poseban oblik medija, ali opšte zakonske odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima se odnose i na onlajn medije.

Zakon o javnom informisanju i medijima reguliše horizontalnu koncentraciju vlasništva tako što ograničava vlasništvo i upravljačka prava, primenjujući kriterijume tiraža za štampane medije (50%) i prosečne gledanosti za elektronske medije (35%). Republika Srbija ima i Zakon o zaštiti konkurencije, koji detaljno reguliše ovo pitanje i primenjuje na sva fizička i pravna lica u Republici Srbiji, uključujući vlasnike medija.

Ministarstvo i Regulatorno telo zaduženi su za praćenje koncentracije i monopola u medijima. Međutim, kada se pogleda struktura medija u Srbiji, prag je postavljen tako visoko da je praktično nemoguće prekoračiti trenutnu granicu od 35% ukupnih kombinovanih rejtinga, odnosno 50% ukupnog godišnjeg tiraža, pa je ovaj oblik praćenja od male važnosti, bez konkretnih učinaka i predstavlja najveću slabost trenutnog medijskog zakonodavstva u Srbiji.

Televizija - Max. rezultat: 4  OpisDaNeNANP

Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u gledanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru?  

Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru TELEVIZIJE.

   1

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji kod audio-vizuelnih medija.

   1


Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?

 

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:

- Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura.

 0.5

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u TV sektoru.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima


Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

 0.5

Ukupno:

3

Štampani mediji - Max. rezultat: 4   OpisDaNeNANP

Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u čitanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru ŠTAMPANIH MEDIJA.

   1

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji kod audio-vizuelnih medija. 

   1

Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:

- Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura.

 0.5

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

  

Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru štampanih medija.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

 0.5

Ukupno:

3

Internet - Max. rezultat: 4    OpisDaNeNANP

Da li medijska regulativa sadrži specifične pragove ili ograničenja, koji se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u čitanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka horizontalna koncentracija vlasništva i/ili kontrola u ovom sektoru?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru INTERNETA.

   0.5

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja u audiovizuelnom sektoru i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

 

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja u poštovanju propisa o koncentraciji kod audio-vizuelnih medija. 

 

   0.5

Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja? 

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:

- Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura.

 0.5

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u sektoru Interneta.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima  

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

 0.5

Ukupno:

2

Spajanja medija  OpisDaNeNANP

Da li se visok nivo horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u medijskom sektoru može sprečiti kontrolom pravila pripajanja i konkurencije koja uzima u obzir specifične karakteristike medijskog sektora?

 


Ovo pitanje ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole u medijskom sektoru kroz spajanja. Na primer, zakon bi trebalo da spreči koncentraciju u postupcima spajanja:

- Sadržanjem odredbi specifičnih za medijski sektor kojima se nameću stroža ograničenja nego u drugim sektorima;
- Obaveznim učešćem nadležnih organa prilikom procesa spajanja, pripajanja i preuzimanja (npr. obaveza organa nadležnog za zaštitu konkurencije da zatraži mišljenje od organa zaduženog za medije);
- Mogućnošću odbacivanja odobrenja koncentracije od strane organa nadležnog za komunikacije zbog medijskog pluralizma (ili javnog interesa uopšte);
- Iako ne sadrži odredbe specifične za medije, ne isključuje sektor medija iz svog delokruga

   1

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje pravila kod spajanja, pripajanja i preuzimanja i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja.

   1

Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja? 

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:

- Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura.

 0.5

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

Ovaj indikator ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova protiv visoke horizontalne koncentracije vlasništva i/ili kontrole.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima 

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

 0.5

Ukupno:

3

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Dijagonalna koncentracija vlasništva u medijima

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator ima za cilj da proceni koncentraciju vlasništva u različitim sektorima – TV, štampa, audio i bilo koji drugi relevantni medij – u okviru medijske industrije. Koncentracija se meri sabiranjem tržišnih udela Top 8 medijskih kompanija. Rezultati nisu pokazatelj ekonomske snage u različitim medijskim sektorima, već potencijalnog uticaja na javno mnjenje kada se posmatraju sve vrste medija.

Zašto?

Prvih 8 vlasnika u Srbiji u sva četiri medijska sektora imaju tržišni udeo od 92,55%. To su Javni emiter RTS (39,95%), Pink Media Group Željka Mitrovića (22,15%), Mondo Inc (8,41%), United grupa (8,24%), Ringier Srbija (7,55%), Happy TV (4,98%) , Alo Media sistem Saše Blagojevića i Maxim Media Plus (2,56%) i državna Politika AD (1,73%). Ukupni prihodi medijskog tržišta uzorkovanih ovim istraživanjem, po podacima za 2022. iznosili su 347,17 miliona dolara, a gore pomenutih top 8 imali su 321,3 miliona dolara prihoda.

Prvih 8 vlasnika bez javnog emitera imaju tržišni udeo od 90,56%. Veličina tržišta bez javnih emitera iznosi 218,97 miliona dolara, pri čemu prvih 8 komercijalnih aktera čine 198,3 miliona dolara. To su bili Pink Media Group (35,12%), Mondo Inc (13,34%), United Group (13,06%), Ringier Srbija (11,97%), Happy TV (7,90%), Alo Media Sistem+Maxim Media (4,06%), Insajder Tim (2,69%) i Medijska mreža (2,42%).

Ovi vlasnici i kompanije su aktivni na tržištu televizije, štampe, interneta i radija.

NizakSrednjiVisok
3Procenat: 92,55%
Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo ispod 50% u različitim medijskim sektorima.Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo između 50% i 69% u različitim medijskim sektorima.Ukoliko u jednoj zemlji 8 najvećih vlasnika (Top8) imaju tržišni udeo veći od 70% u različitim medijskim sektorima.

Izvori:

Agencija za privredne registre Republike Srbije

Regulatorna zaštita: Dijagonalna koncentracija vlasništva u medijima

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ima za cilj da proceni postojanje i efikasnu primenu regulatornih mera zaštite (specifičnog sektora i/ili zakona o konkurenciji) protiv visokog stepena unakrsnog vlasništva između različitih tipova medija (štampa, TV, radio, internet). S obzirom na raznolikost pragova ili ograničenja koja postoje među različitim zemljama u pogledu vlasništva i/ili kontrole, 'visoko' bi trebalo oceniti u skladu sa standardima vaše zemlje i u svetlu pragova ili ograničenja koje nameću domaći zakoni.

Zašto? 

Rezultat: 5 od 8 (62,5%)

Međumedijska koncentracija je regulisana na sličan način kao i horizontalna koncentracija, kada je reč o sankcionisanju ovlašćenja, pragova koncentracije i ovlašćenja. Ova pravila su zapisana u Zakonu o javnom informisanju i medijima. Pošto su pragovi koncentracije postavljeni previsoko, ovde se primećuje isti problem da je praktično nemoguće postići koncentraciju. Generalno, vertikalna koncentracija od strane jedne kompanije je zabranjena, ali zakon dozvoljava vlasništvo u drugoj vrsti medija ili u distribuciji preko povezanog pravnog lica. Tako se danas u Srbiji može uočiti situacija da su dva najveća internet i kablovska provajdera (SBB i Telekom Srbija) vlasnici raznih kablovskih TV stanica. Propis za sprečavanje koncentracije postoji, ali se ne sprovodi efikasno. Stoga je rizik za koncentraciju vlasništva nad medijima ocenjen kao srednji.

Dijagonalna koncentracija vlasništva u medijimaOpisDaNeNANP
5.1

Da li medijska regulativa sadrži specifična ograničenja, koja se zasnivaju na objektivnim kriterijumima (npr. broj dozvola, udeo u gledanosti/čitanosti/slušanosti, tiraž, podela deoničkog kapitala ili prava glasa, promet/prihod) kako bi se sprečila visoka dijagonalna koncentracija vlasništva u medijima?

Ovaj indikator ima za cilj da proceni postojanje regulatornih zaštitnih mera (koje se odnose na ovaj sektor i/ili Zakon o zaštiti konkurencije) protiv visoke dijagonalne koncentracije u medijima.

1 
5.2

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje ograničenja i/ili prima žalbe? (npr. organ zadužen za medije)?

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja protiv dijagonalne koncentracije audio-vizuelnih medija.

1 
5.3

Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?

Varijabla ima za cilj da proceni da li zakon obezbeđuje odgovarajući sistem sankcija za regulaciju sektora, kao što su:
- Odbijanje izdavanja dodatnih licenci;
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura.

0.5 
5.4

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

0.5
5.5

Da li se visok nivo dijagonalne koncentracije može sprečiti kontrolom pravila pripajanja i konkurencije koja uzima u obzir specifične karakteristike medijskog sektora?

Na primer, dijagonalna koncentracija se može sprečiti Zakonom o zaštiti konkurencije:
- Obaveznim učešćem nadležnih organa prilikom procesa spajanja, pripajanja i preuzimanja (npr. obaveza organa nadležnog za zaštitu konkurencije da zatraži mišljenje od organa zaduženog za medije);
- Mogućnošću odbacivanja odobrenja koncentracije od strane organa nadležnog za zaštitu konkurencije zbog medijskog pluralizma (ili javnog interesa uopšte);
- Iako zakon ne sadrži odredbe specifične za medije, ne isključuje sektor medija iz svog delokruga

0.5
5.6

Da li postoji administrativno ili pravosudno telo koje aktivno prati poštovanje pravila i/ili prima žalbe? (npr. organi zaduženi za medije i/ili zaštitu konkurencije)?

Ova varijabla ima za cilj da proceni da li zakon/regulativa obezbeđuje odgovarajući sistem praćenja i sankcionisanja radi sprečavanja visoke dijagonalne koncentracije u različitim sektorima uz pomoć pravila o kontroli i zaštiti konkurencije.

0.5 
5.7

Da li zakon daje ovlašćenje ovom telu da sankcioniše/ primeni odgovarajuće pravne lekove (bihejvioralne i/ili strukturalne) u slučaju nepoštovanja ograničenja?

 

Primeri sankcionisanja i primene pravnih lekova:
- Blokiranje spajanja, pripajanja ili preuzimanja;
- Obaveza dodele prostora za emitovanje programa treće strane;
- Obaveza odustajanja od licenci/aktivnosti u drugim medijskim sektorima
- Devestitura

0.5
5.8

Da li se prava na sprovođenje mera i sankcionisanje efikasno primenjuju?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnu primenu pravnih lekova regulative.

Nizak rizik: nadležno telo efikasno koristi svoje pravo na sankcionisanje u svim relevantnim slučajevima

Srednji rizik: nadležno telo ne koristi svoje pravo u svim relevantnim slučajevima

Visok rizik: nadležno telo nikada ne koristi svoje pravo na sankcionisanje

0.5 
Ukupno                5

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Transparentnost vlasništva

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ocenjuje transparentnost podataka o političkim vezama vlasnika medija pošto je transparentnost vlasništva ključni preduslov za postojanje medijskog pluralizama.   

Zašto?

Naš uzorak obuhvata 10 televizijskih kuća, 9 radija, 13 štampanih izdanja i 11 onlajn medija, ukupno 43. U 83% slučajeva podaci su bili javno dostupni, odnosno pretraživi u javnim evidencijama. 11,6% medija je bilo aktivno transparentno, a u 5,4% slučajeva vlasništvo nije bilo transparentno – podaci su smatrani nedostupnim.

Za većinu – 36 – medija i povezanih preduzeća, podaci o vlasništvu su bili javno dostupni u Agenciji za privredne registre.

5 medija je ocenjeno kao aktivno transparentno, od kojih većina pripada javnom servisu, koji je po zakonu dužan da proaktivno i sveobuhvatno obaveštava javnost o svom vlasništvu. 2 medija su ocenjena kao “podaci nedostupni” – vlasnici su istupali u javnosti o svom vlasništvu nad medijima, ali taj podatak nije prikazan u javnoj evidenciji.

Nijedna kompanija nije aktivno prikrivala vlasničku strukturu, npr. preko lažnih kompanija.

NizakSrednjiVisok
Transparentnost
6.1

Kako biste procenili transparentnost i dostupnost podataka o vlasništvu u medijima?

Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti su javno dostupni i transparentni.

(Aktivna transparentnost)


Ukoliko je primenljivo na >75 % uzorka.



​Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti postaju dostupni nakon istraživanja novinara, medijskih aktivista ili na zahtev.

(Pasivna transparentnost, Javno dostupni podaci)


Ukoliko je primenljivo na >50% uzorka.


Podaci o vlasnicima medija kao i o njihovoj političkoj pripadnosti nisu lako dostupni javnosti, a novinari i aktivisti bezuspešno pokušavaju da otkriju ove informacije.

(Nedostupni podaci, Aktivno prikrivanje)

Ukoliko je primenljivo na < 50%  uzorka.

Regulatorna zaštita: Transparentnost vlasništva

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator ima za cilj da oceni postojanje i efikasnost implementacije odredbi o transparentnosti i pružanju informacija u vezi sa vlasništvom i/ili kontrolom u medijima.

Zašto?

Rezultat: 3 od 5 = 60% 

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, mediji su dužni da na svojoj internet stranici ili u svom štampanom izdanju objave podatke o svom izdavaču. Mediji su takođe dužni da prijave vlasničku strukturu i glavne i odgovorne urednike u Registru medija Agencije za privredne registre Srbije. Isti Registar takođe zahteva od medija da u roku od 15 dana prijave svaku promenu vlasničke/uredničke strukture. Prema zakonu, nepostupanje po ovoj zakonskoj odredbi smatra se prekršajem.

Odredbe transparentnostiOpisDa +Ne -NANP
7.1

Da li nacionalni (medijski, korporativni, poreski...) zakon sadrži odredbe o transparentnosti i pružanju informacija u vezi sa vlasništvom, koje obavezuju medijske kuće da objave svoje vlasničke strukture u dokumentima koja su dostupna javnosti?

Cilj ovog pitanja je da proveri regulatorne mere zaštite transparentnosti prema građanima, korisnicima i javnosti uopšte.

 

0.5

7.2

Da li nacionalni (medijski, korporativni, poreski...) zakon sadrži odredbe o transparentnosti i pružanju informacija, koje obavezuju medijske kuće da obaveste nadležne organe o (promenama u) vlasničkoj strukturi (na primer nadležni organ za medije)?

Cilj ovog pitanja je da proveri regulatorne mere zaštite za odgovornost i transparentnost prema nadležnim organima.

0.5
7.3

Da li postoji zakonska obaveza da se pruže relevantne informacije nakon svake promene vlasničke strukture?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni da li zakon propisuje pravila o javnoj dostupnosti tačnih i najnovijih informacija o vlasništvu u medijima. Ovo je uslov za efikasnu transparentnost.

1
7.4

Da li postoje neke sankcije u slučaju nepoštovanja obaveze o pružanju informacija?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni da li zakon o transparentnosti vlasništva u medijima može da se sprovodi uz pomoć sankcija.

0.5
7.5

Da li obavezujuće odredbe omogućavaju da javnost zna koje je pravno ili privatno lice zaista vlasnik ili kontroliše medijsku kuću?

Ovo pitanje ima za cilj da proceni efikasnost zakona koji se tiču transparentnosti vlasništva u medijima i da li oni uspevaju da otkriju ko su pravi vlasnici medija.

Nizak rizik:
Svi pravi vlasnici su poznati javnosti.

Srednji:
Neki vlasnici su još uvek nepoznati.

Visok rizik:
Pravi vlasnici su nepoznati.

0.5

Ukupno

          3 od 5

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Politička kontrola medija

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator procenjuje rizik od političke povezanosti i kontrole uređivačkih politika redakcija. Takođe se procenjuje nivo mešanja političkih aktera u rad medija.

Zašto? 

TV 55,77% 

8 od 10 TV stanica u našem istraživanju ima javno poznate političke veze sa vladajućom strankom ili je partijska povezanost evidentna u njihovom izveštavanjui i uređivačkoj politici.

  • Javni medijski servis, sa svoja dva glavna kanala, često ne uspeva da kritički izveštava o gorućim društvenim pitanjima, aktivno izbegavajući teme koje bi se mogle smatrati kontroverznim, kao na primer, visoku korupciju, vladavinu prava ili ljudska prava. Vlada i vladajuća partija indirektno se, preko Regulatornog tela za elektronske medije (REM), mešaju u imenovanje direktora i Upravnog odbora javnog servisa.

  • Pink Grupa, sa TV Pink i kanalom Vesti, u vlasništvu je Željka Mitrovića koji ima javno poznate političke veze sa autoritarnim vladajućim režimom 1990-ih, Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Od tada je održavao bliske veze sa svim vladama koje su se od tada formirale. Propagandističko izveštavanje u korist vladajuće SNS evidentno je u glavnim informativnim emisijama ove dve TV stanice, a ponekad se njihov program koristi za napade na opoziciju, nezavisne medije ili bilo koje kritičare režima Aleksandra Vučića.

  • Prva TV i B92 su u vlasništvu Srđana Milovanovića, koji je brat Zvezdana Milovanovića, poslanika SNS za grad Niš.

  • Happy TV je u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, iako je ovaj tip vlasnštva po MOM metodologiji označen kao nedovoljno transparentan. Mediji izveštavaju o njegovim vezama sa kriminalnim klanovima i raznim vladama još od 1990-ih.

  • Kurir TV, kablovska televizija u vlasništvu Monda i Igora Žeželja, pristalica je vladajuće stranke. Ova TV stanica se često koristi u propagandne svrhe i klevetničke kampanje protiv kritičara vlasti.

Radio 45,38%

8 od 9 radio stanica koje su uzorkovane u MOM istraživanju imaju vlasnike sa poznatim političkim vezama.

  • To su dve radio stanice javnog servisa (Radio Beograd 1 i Radio 202), Radio Pink koji je u vlasništvu Željka Mitrovića i Radio Play, deo Kopernikus grupe u vlasništvu Srđana Milovanovića. U prethodnom pasusu opisana je politička povezanost navedenih kompanija i njihovih vlasnika.

  • S Media Group (Radio S1 i S2, S3 i S4) je u vlasništvu dece Zorana Anđelkovića, visokog člana Socijalističke partije (takođe vladajuće stranke, u koaliciji sa SNS).

  • Hit FM je u vlasništvu porodice Krdžić, koja je privukla najveću pažnju javnosti tokom privatizacije Studija B, TV stanice za područje Beograda. Nakon privatizacije, Studio B je drastično promenio uređivačku politiku, jasno navijajući za Vučića i njegovu stranku SNS. Od tada porodica Krdžić dalje razvija medijski biznis, uključujući i osnivanje zajedničke firme sa Sašom Blagojevićem, vlasnikom tabloida Alo! (Radio Studio B (0,27%), Jat (0,95%), Lola (1,78%, Novi Sad 0,97%), TDI (1,65%).

  • AS FM iz Novog Sada je u vlasništvu Aleksandra Đurića, koji je brat gradonačelnika Novog Sada, člana vladajuće stranke SNS.

Štampa 50%

8 od 13 novina u našem uzorku su u vlasništvu ili kontrolisane od strane pojedinaca sa poznatim političkim vezama.

  • Insajder Tim (Informer) u vlasništvu je Dragana Vučićevića koji je veliki pristalica vladajuće stranke. Mediji u njegovom vlasništvu su platforma za direktne napade i klevetničke kampanje protiv svakog kritčikog glasa prema vladajućoj stranci.

  • Slično Informeru, uređivačka politika u Srpskom telegrafu, u vlasništvu Medijske mreže (u vlasništvu grupe ljudi) pokazuje bliske političke veze sa vladajućom strankom, jer list redovno napada predstavnike opozicije opozicije i kritičare vlasti.

  • Vlasničke veze nad listom Pečatom vode ka Miloradu Vučeliću, koji je nekada bio visokopozicionirani član Socijalističke partije Srbije, a sada blizak vladajućoj SNS. Uređivačka politika ovog nedeljnika ukazuje na bliske veze sa vladajućom garniturom. Aleksandar Vulin, bivši urednik Pečata, blizak je predsedniku Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, i do sada je obavljao nekoliko važnih ministarskih funkcija, kao i funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije.

  • Vlasnik nedeljnika Ekspres je Goran Veselinović koji ima bliske i prijateljske veze sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Veselinović ima i PR agenciju “Right” koja je preuzela većinu marketinških poslova u Srbiji od 2012. godine kada je Vučićeva stranka došla na vlast.

  • Politika i Večernje novosti su među poslednjim privatizovanim medijima u Srbiji. Oba su u vlasništvu (ili delimičnom vlasništvu) Bobana Rajića, koji ima poznate veze sa vladajućom strankom SNS.

  • Alo! je tabloid poznat po provladinoj uređivačkoj politici. U vlasništvu je Saše Blagojevića, koji je blizak vladajućoj stranci.

  • Kurir, opisano gore.

Onlajn mediji 64,21%

8 od 11 onlajn medija u našem uzorku imaju vlasnike ili ih kontrolišu pojedinci sa javno poznatim političkim vezama.

  • Kurir.rs, espresso.rs i mondo.rs su deo Mondo kompanije, koju vodi Igor Žeželj. Ovo su neki od najposećenijih sajtova u zemlji, koji se često koriste za širenje propagande u korist vladajuće stranke.

  • Novosti.rs i alo.rs, objašnjeni su gore

  • 24sedam.rs, Telegraf.rs i Srbijadanas.com su portali u vlasništvu ljudi koji imaju poznate poslovne veze koje vode do vladajuće stranke. Uređivačke politike ovih medija su provladine.

Zakon o javnom informisanju i medijima strogo zabranjuje svaku vrstu uticaja na uređivačku autonomiju i nezavisnost. Etički kodeks novinara Srbije pojačava ove odredbe. U stvarnosti, međutim, većina mejnstrim medija pokazuje odlike političke povezanosti, uglavnom zbog poslovnih interesa vlasnika. Uređivačka politika ovih medija, kako pokazuju izveštaji akademskih ili nezavsnih organizacija, je provladina i ide u prilog vladajućoj stranci. U nekim slučajevima ovi mediji se koriste kao platforma za napad na političke protivnike. Pored toga, provladini mediji su u velikoj meri podržani kroz dodelu državnih sredstava, reklamne ugovore ili grantove kroz mehanizam državne pomoći zasnovan na javnim konkursima.

NizakSrednjiVisok
Politizacija medija
8.1

Koliki je udeo TV stanica koje su u vlasništvu politički povezanih subjekata?

Mediji koji imaju <30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju <50% ili >30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju >50% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.
8.2

Koliki je udeo radijskih stanica koje su u vlasništvu politički povezanih subjekata?

Mediji koji imaju <30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju <50% ili >30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju >50% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.
8.3Koliki je udeo štampanih medija koji su u vlasništvu politički povezanih subjekata?
Mediji koji imaju <30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju <50% ili >30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju >50% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.
8.4Koliki je udeo onlajn medija koji su u vlasništvu politički povezanih subjekata?

Mediji koji imaju <30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju <50% ili >30% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.Mediji koji imaju >50% udela u publici su u vlasništvu (kontrolisani) od strane određene političke stranke, političara ili političke grupacije, ili od strane vlasnika sa određenim političkim opredeljenjem.
8.5U kojoj meri je politički povezano vlasništvo transparentno?
U medijskom sistemu postoji samo ograničeno politički povezano vlasništvo i u svim slučajevima vlasnici i njihovi povezani interesi se otkrivaju javnosti.Većina politički kontrolisanih medija je transparentna u pogledu svog vlasništva i povezanih interesa.Većina politički kontrolisanih medija krije podatke o svom vlasništvu i povezanim interesima.
8.6Da li postoje zakoni koji regulišu sukob interesa između vlasništva nad medijima i političkih partija, interesnih grupa, članova partija, funkcionera iili njihovih rođaka?
Postoji jasna i delotvorna regulativa koja naglašava nekompatibilnost političke funkcije (na lokalnom, regionalnom, nacionalnom nivou) sa vlasništvom nad medijima i zahteva transparentnost u slučaju povezanosti sa političkim funkcijama.Regulacija postoji, ali pokriva samo pojedine politički povezane grupe (efektivno).Regulacije nema, ili je regulativa neefikasna.
8.7Da li se politički orijentisani vlasnici ili drugi politički interesi sistemski mešaju u uređivačku autonomiju redakcija?
Dostupni dokazi ukazuju na vrlo malo ili nimalo pokušaja ometanja uređivačke autonomije.Dostupni dokazi ukazuju na povremeno mešanje i/ili određeni stepen autocenzure u redakcijama. Dostupni dokazi ukazuju na sistemsko mešanje u uređivačku autonomiju, koje može, ali i ne mora biti praćeno autocenzurom u redakcijama.
8.8U kojoj meri je uređivačka nezavisnost zagarantovana uredničkim statutima ili samoregulatornim mehanizmima?
Većina informativnih medija u zemlji garantuje uređivačku nezavisnost u svojim statutima, ili su usvojili  samoregulatorne kodekse koji to garantuje.Najprestižniji informativni mediji u zemlji garantuju uređivačku nezavisnost u svojim statutima, ili su usvojili  samoregulatorne kodekse koji to garantuje.Ni urednički statut, ni samoregulacija ne pominju uređivačku nezavisnost, ili redakcije ne poštuju smernice.

Politička kontrola infrastrukture

Rezultat: Srednji rizik

Ovaj indikator procenjuje političku kontrolu nad infrastrukturnim sistemima važnim za distribuciju i snabdevanje medijskim sadržajem. Takođe se ocenjuje i stepen diskriminacije u korist politički povezanih medijskih distributivnih mreža. Infrastrukturni sistemi su u većini slučajeva u privatnom vlasništvu i pristup ovim sistemima je izdavačima omogućen uz određenu naknadu.

Zašto?

  • Vodeće distributivne mreže štampanih medija u Srbiji su kiosci na kojima se prodaju novine, kao i štamparije. Kako pokazuju podaci NielsenIQ-a za 2023. godinu, širom zemlje postoji 3600 kioska, a oko 32% ljudi koji kupuju robu na kioscima kupuju novine i časopise. Lider u poslovanju kioska je Moj kiosk, brend u vlasništvu Štampa sistema, zatim Intermezzo Sistem i Corner Kiosk. Nije bilo javnih podataka o diskriminatornim radnjama ovih kompanija prema medijima niti podataka o njihovim političkim vezama. U zemlji postoji pet velikih štamparija - Politika, Borba, Ringier, Color Press, Grafoprodukt. Za razliku od kioska, postoje javni podaci o diskriminaciji u oblasti štamparija. Kako je United Media javno objavila u aprilu 2021. godine, svaka od gore navedenih kompanija odbila je da štampa novine Nova, koje su jedan od najmlađih listova na tržištu informativno-političke štampe.

  • Radio nije vodeći medij kada je u pitanju političko ili informativno izveštavanje. Godinama je radio više fokusiran na muziku, dok se dnevne vesti uglavnom emituju jednom u sat vremena kao kratki bilteni. Radio-frekvencije se distribuiraju u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i planom raspodele radio-frekvencija (trenutno je registrovano oko 300 radio stanica). RATEL je nezavisno telo zaduženo za dodelu radio-frekventnog spektra i upravljanje njime, uključujući i sprovođenje nadzora. Nije bilo dokaza o diskriminaciji radio stanica u pogledu pristupa RF spektru.

  • Postoji duopol u distribuciji TV kanala, posebno u sistemu kablovske televizije. Zvanični podaci RATEL-a, dostupni u njihovim kvartalnim izveštajima, pokazuju da u trećem kvartalu 2023. godine većina ljudi pristupa TV sadržajima putem kabla (48%), IPTV-a (31,5%) i DHTV-a (14,7%). Državni Telekom Srbija drži 53% tržišta kablovske distribucije, po broju korisnika, a sledi SBB koji drži 40% tržišta. Korisnici koji se odluče za jednog ili drugog provajdera imaće pristup različitim TV kanalima. Dok će korisnici SBB-a imati pristup kanalima United Media (uključujući N1, Nova S, Sport klub i druge), korisnici Telekoma neće imati pristup njima, već kanalima koje podržava ova kompanija (npr. Euronews, Bloomberg Adria, Arena sports).  

  • Osim što su najveći kablovski operateri, iste kompanije su dominantne i kada je u pitanju distribucija interneta. Izveštaj RATEL-a, koji je gore citiran, pokazuje da se kablovski TV kanali najčešće prodaju u paketu sa internet uslugama (a ponekad i uslugama mobilne telefonije) .

  • Tržište oglašavanja je godinama veoma politizovano. Kako je BIRN objavio 2014. godine, vladajuća SNS je preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića preuzela tržište oglašavanja, potiskujući demokrate koje su suvereno vladale ovim tržištem preko Direct medije koju je vodio Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda i član Demokratske stranke. Situacija se od tada nije promenila, a nezavisni mediji govore o diskriminatornoj praksi i odbijanju ugovora o oglašavanju.

  • Tržište usluga kojim se prate navike publike i konzumacija medijskog sadržaja je prilično ograničeno. Među vodećim agencijama su Nielsen koji obezbeđuje merenja TV publike, IPSOS koji obezbeđuje podatke za radio i štampane medije i Gemius koji pruža uslugu merenja na internetu. Gemius je jedina besplatna usluga, dok Nielsen i IPSOS naplaćuju svoje usluge, koje lokalni mediji obično smatraju preskupim da bi ih priuštili. Nije bilo javno dostupnih dokaza o političkim opredeljenjima vlasnika navedenih kompanija, ali nedostatak konkurencije na tržištu dovodi u pitanje kvalitet podataka. 

NizakSrednjiVisok
Politizacija infrastrukture
9.1Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za štampane medije?
Vodeće distribucijske mreže nisu politički povezane ili ne preduzimaju diskriminatorne radnje.Najmanje jedna od vodećih distributivnih mreža je politički povezana ili preduzima povremene diskriminatorne radnje.Sve vodeće distributivne mreže su politički povezane i postoje dokazi o ponovljenim diskriminatornim radnjama.
9.2Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za radio stanice?
Vodeće distribucijske mreže nisu politički povezane ili ne preduzimaju diskriminatorne radnje.Najmanje jedna od vodećih distributivnih mreža je politički povezana ili preduzima povremene diskriminatorne radnje.Sve vodeće distributivne mreže su politički povezane i postoje dokazi o ponovljenim diskriminatornim radnjama.
9.3Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za TV medije?
Vodeće distribucijske mreže nisu politički povezane ili ne preduzimaju diskriminatorne radnje.Najmanje jedna od vodećih distributivnih mreža je politički povezana ili preduzima povremene diskriminatorne radnje.Sve vodeće distributivne mreže su politički povezane i postoje dokazi o ponovljenim diskriminatornim radnjama.
9.4Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za onlajn medije?
Vodeće distribucijske mreže nisu politički povezane ili ne preduzimaju diskriminatorne radnje.Najmanje jedna od vodećih distributivnih mreža je politički povezana ili preduzima povremene diskriminatorne radnje.Sve vodeće distributivne mreže su politički povezane i postoje dokazi o ponovljenim diskriminatornim radnjama.
9.5Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za tržište oglašavanja?
Nema naznaka da bi velike komercijalne reklamne agencije/prodajne kuće diskriminisale nezavisne medije.Najmanje jedna od vodećih komercijalnih reklamnih agencija/prodajnih kuća diskriminiše nezavisne medije zbog političkih opredeljenja (iako ima značajan udeo u publici).Nezavisni mediji nemaju pristup komercijalnim reklamnim agencijama / prodajnim kućama koje diskriminišu nezavisne medije zbog političkih opredeljenja (iako imaju značajan udeo u publici).
9.6Kako biste ocenili ponašanje vodećih distributivnih mreža za merenje publike?
Usluge merenja publike su u praksi dostupne svim relevantnim učesnicima na tržištu iu skladu su sa industrijskim standardima; zagarantovana je transparentnost, nediskriminacija, proporcionalnost, objektivnost i inkluzivnost metodologije i usluge.Najmanje jedna od vodećih usluga merenja publike izaziva zabrinutost u vezi sa transparentnošću, nediskriminacijom, proporcionalnošću, objektivnošću i/ili inkluzivnošću.Sve vodeće usluge merenja publike izazivaju zabrinutost u vezi sa transparentnošću, nediskriminacijom, proporcionalnošću, objektivnošću i/ili inkluzivnošću.

Državna kontrola nad resursima

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator procenjuje uticaj države na funkcionisanje medijskog tržišta, kroz kontrolu javnog novca i resursa, sa akcentom na rizik od diskriminacije u raspodeli državne pomoći i oglašavanja. Diskriminacija se može ogledati u favorizovanju medija koji podržavaju političke partije ili ogranke političkih partija u vladi, ili u kažnjavanju medija koji kritikuju vlast.

Zašto?

Ne postoje zvanični, centralizovani ili potpuno javni podaci o raspodeli državnog budžeta za oglašavanje, što ga čini jednim od najmanje transparentnih aspekata srpskog medijskog tržišta. Deo podataka o državnom oglašavanju dostupan je na portalu javnih nabavki, ali ova baza podataka obuhvata samo ugovore o oglašavanju, koji su realizovani kroz postupak javnih nabavki i iznose preko 1 milion dinara (ili približno 9344 USD).

Direktne državne subvencije se dodeljuju kroz takozvani mehanizam projektnog sufinansiranja. Državni novac izdvajaju nacionalne, regionalne i lokalne vlasti za projekte proizvodnje medijskog sadržaja. Ovaj mehanizam je propisan Zakonom o javnom informisanju i medijima. Kako pokazuje istraživanje BIRN-a, putem ovog mehanizma se godišnje potroši oko 15 miliona USD. Naše istraživanje, takođe, pokazuje da su provladini mediji najveći korisnici ove vrste državne pomoći i da se tabloidi, uprkos brojnim kršenjima etičkog kodeksa, redovno finansiraju.

Indirektne državne subvencije se retko primenjuju na medijski sektor. Najpoznatiji slučaj poreskih oslobađanja primenjen je na Pink Media Group, koja je u jednom trenutku bila jedan od najvećih poreskih dužnika u zemlji. Ista kompanija dobila je kredit za proširenje poslovanja u Bosni i Hercegovini. Smatra se da su političke veze vlasnika Pinka Željka Mitrovića omogućile ove transakcije. Pravila po kojima se medijima može odobriti indirektna državna podrška ostaju nejasna, netransparentna i nepravično raspoređena.

U Srbiji postoje dva javna servisa – RTS koji ima nacionalnu pokrivenost i RTV koji pokriva pokrajinu Vojvodinu. Oba su formalno u vlasništvu građana Srbije, ali država ima indirektan uticaj na Upravni odbor kroz proces selekcije. Dodatni uticaj se ostvaruje kroz direktno budžetsko finansiranje omogućeno kroz lex specialis o privremenom budžetskom finansiranju (Javni servis dodatno ima prihode kroz taksu koju plaćaju svi građani Srbije preko računa za struju).

NizakSrednjiVisok
10.1Da li se ugovori za državno oglašavanje dele proporcionalno njihovom udelu u publici?

Ne postoje podaci
Državno oglašavanje se distribuira medijima relativno srazmerno njihovom udelu u publici.Državno oglašavanje se distribuira
nesrazmerno (u pogledu udela u publici) medijima.
Državno oglašavanje se
distribuira isključivo ka nekoliko medija, i njime nisu obuhvaćeni svi vodeći mediji u zemlji.
10.2Kako biste ocenili pravila distribucije državnog oglašavanja?
Državno oglašavanje se distribuira medijima na osnovu fer i transparentnih pravila.Državno oglašavanje se distribuira medijima na osnovu skupa pravila, ali je nejasno da li su fer i transparentni.Ne postoje pravila koja se odnose na distribuciju državnih reklama medijima ili nisu transparentna i/ili fer.
ZNAČAJ DRŽAVNOG OGLAŠAVANJA
10.3Koliki je udeo državnog oglašavanja u ukupnom tržištu TV oglašavanja?

Ne postoje podaci

Udeo državnog oglašavanja je <5%Udeo državnog oglašavanja je 5%-10% ukupnog tržištaUdeo državnog oglašavanja je > 10% ukupnog tržišta
10.4Koliki je udeo državnog oglašavanja u ukupnom tržištu radijskog oglašavanja?

Ne postoje podaci
Udeo državnog oglašavanja je <5%Udeo državnog oglašavanja je 5%-10% ukupnog tržištaUdeo državnog oglašavanja je > 10% ukupnog tržišta
10.5Koliki je udeo državnog oglašavanja u ukupnom tržištu oglašavanja putem štampe?

Ne postoje podaci
Udeo državnog oglašavanja je <5%Udeo državnog oglašavanja je 5%-10% ukupnog tržištaUdeo državnog oglašavanja je > 10% ukupnog tržišta
10.6Koliki je udeo državnog oglašavanja u ukupnom tržištu oglašavanja u onlajn medijima (bez iznosa potrošenih na posrednike)?

Ne postoje podaci
Udeo državnog oglašavanja je <5%Udeo državnog oglašavanja je 5%-10% ukupnog tržištaUdeo državnog oglašavanja je > 10% ukupnog tržišta
10.7Da li se direktna finansijska podrška distribuira pravedno, transparentno i na osnovu jasnih pravila?
Postoje jasna pravila o dodeli direktnih državnih subvencija i, u praksi, subvencije se dodeljuju transparentno i pravično (kriterijumi se ne mogu zasnivati samo na tržišnom udelu, već i na sadržaju od javnog interesa, sadržaju namenjenom marginalizovanim zajednicama, potrebi za inovacijama, itd.)Pravila o dodeli direktnih državnih subvencija ili nisu jasna ili procesu dodele nedostaje dovoljna transparentnost ili postoje znaci političke pristrasnosti.Ne postoje pravila o dodeli direktnih državnih subvencija i/ili je dodela subvencija netransparentna i/ili jasno diskriminatorska.
10.8Da li se indirektna finansijska podrška distribuira pravedno, transparentno i na osnovu jasnih pravila?​
Postoje jasna pravila o raspodeli indirektnih državnih subvencija i, u praksi, pristup indirektnim subvencijama je transparentan i pravedan.Pravila o dodeli indirektnih državnih subvencija ili nisu jasna ili procesu dodele nedostaje dovoljna transparentnost ili pokazuje znake političke pristrasnosti.Ne postoje pravila o dodeli indirektnih državnih subvencija i/ili je dodela indirektnih subvencija netransparentna i/ili jasno diskriminatorna.
10.9

Da li svi mediji imaju pristup novinskoj agenciji koju finansira država i da li dobijaju kvalitetan sadržaj relevantan za njihovu produkciju vesti?

Nije primenljivo

U zemlji postoji novinska agencija koju finansira država i čiji je sadržaj dostupan svim medijima pod istim (i poštenim) uslovima, pružajući objektivne informacije iz proverenih izvora.Postoje neke zabrinutosti u vezi sa pristupom novinskoj agenciji koju finansira država ili mogućoj pristrasnosti u dostupnom sadržaju.Pristup državnoj novinskoj agenciji uzrokuje nepotrebno opterećenje za neke medije i/ili njihov sadržaj je pristrasan.
10.10Da li finansiranje javnih servisa smatrate nezavisnim i adekvatnim?
Finansiranje javnih servisa je adekvatno, bez narušavanja konkurencije sa privatnim medijima; proces uključuje dovoljne garancije protiv političkih zavisnosti (npr. kroz naknade za licence)?Finansiranje javnih servisa je nedovoljno ili bi moglo narušiti konkurenciju sa privatnim medijima; a proces finansiranja može omogućiti političke zavisnosti?Finansiranje je nedovoljno do te mere da kvalitetno novinarstvo nije moguće ili je teško moguće i/ili je proces finansiranja očigledno pod političkom kontrolom.
10.11Kako ocenjujete nezavisnost procesa imenovanja i razrešenja rukovodstva javnih servisa?
Postoje jasna pravila o imenovanju i razrešenju rukovodstva javnog servisa, zagarantovana je nezavisnost od političkih aktera; u praksi se odluke o imenovanju i razrešenju donose na osnovu stručnih procena.Pravila imenovanja i razrešenja rukovodstva javnog servisa mogu dozvoliti određeni politički uticaj i/ili praksa imenovanja i razrešenja pokazuje znake pristrasnosti.Pravila o imenovanju i razrešenju rukovodstva javnog servisa jasno omogućavaju politički uticaj i/ili imenovanja i/ili razrešenja su jasno politički motivisana.

Regulatorna zaštita: Neutralnost interneta

Rezultat: Nizak rizik

Neutralnost interneta je princip po kom svi podaci na mrežama treba da se tretiraju jednako tako što se ne diskriminišu ili naplaćuju drugačije bez obzora na korisnike, sadržaj, sajtove ili aplikacije. Zaštita neutralnosti interneta je od suštinskog značaja za očuvanje medijske raznolikosti jer garantuje jednaku mogućnost pristupa i širenja informacija, mišljenja, stavova. Ovaj indikator ima za cilj da obuhvati pejzaž pravne regulative neutralnosti interenat, kao i specifične regulatorne mehanizme koji se bave neutralnošću mreže.

Rezultat:  8,5 od 11 (77%)

Zašto?

Srbija je prepoznata kao zemlja koja ima zadovoljavajući nivo slobode interneta, sa visokim nivoom pristupa internetu i ograničenim brojem slučajeva blokiranja veb stranica. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj namerno zabranjenog ili blokiranog medijskog sadržaja.

Opšti propis koji posredno proglašava neutralnost interneta u Republici Srbiji je Zakon o elektronskim komunikacijama. Ovaj poseban zakon daje definiciju interneta kao globalnog sistema elektronske komunikacije koji se sastoji od velikog broja međusobno povezanih mreža elektronske komunikacije i uređaja koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola.

Ovim zakonom se, između ostalog, uređuju uslovi za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, kao i nadležnosti Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koja prati tržište elektronskih komunikacija, i pravila konkurencije za operatere sa značajnom tržišnom snagom.

Zakon se bavi i pitanjima koja se odnose na korišćenje i kontrolu radio-frekvencijskog spektra, distribuciju medijskih sadržaja, zaštitu prava krajnjih korisnika, bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga, kao i nadzor nad sprovođenjem ovaog zakona.

Kako se navodi u izveštaju Freedom on the Net iz 2023. godine, mobilni operateri u Srbiji imaju uslugu tzv. „zero rating“, te obezbeđuju pristup određenim sajtovima i uslugama bez ikakvih troškova. Svi provajderi mobilnih usluga, Yettel, A1 Srbija i Telekom Srbija, nude pakete koji uključuju besplatno korišćenje određenih aplikacija, kao što su Facebook, Viber i WhatsApp.

Neutralnost mrežeOpisDaNeNANP
Da li se nacionalni zakon bavi neutralnošću interneta direktno ili indirektno?Ovo pitanje ima za cilj da utvrdi da li je neutralnost mreže na bilo koji način regulisana domaćim zakonom; takođe ima za cilj da odražava svaki sporazum između zemalja, kao u EU i zemljama koje su deo Saveta Evrope.1
Da li nacionalni zakon sadrži norme koje zabranjuju blokiranje veb lokacija ili sadržaja na mreži?Ovo pitanje određuje stepen do kojeg norme neutralnosti mreže sprečavaju blokiranje, jednu od ključnih komponenti robusnog zakonodavnog okvira neutralnosti mreže.1
Da li nacionalni zakon sadrži norme koje zabranjuju prigušivanje usluga ili sadržaja koji se pružaju na mreži?Ovo pitanje određuje stepen do kojeg norme neutralnosti mreže sprečavaju prigušivanje, jednu od ključnih komponenti robusnog zakonodavnog okvira neutralnosti mreže1
Da li nacionalni zakon sadrži norme koje zabranjuju „zero rating“ (nulti rejting) i/ili davanje prioriteta?Ovo pitanje određuje stepen do kojeg norme o neutralnosti mreže sprečavaju nulti rejting (od kojih je plaćeni prioritet uobičajen oblik), jednu od ključnih komponenti robusnog zakonodavnog okvira neutralnosti mreže.0.5
Tamo gde je neutralnost mreže zaštićena zakonom, da li pravni okvir poznaje izuzetke, npr. za razumno upravljanje mrežom?Ovo pitanje utvrđuje kada se postavljaju razumna ograničenja na zaštitu neutralnosti mreže u odnosu na druga ograničenja koja mogu ugroziti njenu efikasnost.0
Norme koje zabranjuju ili ograničavaju nulti rejting su uspešno primenjene: Plaćeni prioritet se ne vrši.Ovo pitanje ima za cilj da razjasni stepen do kojeg se plaćeni prioritet javlja u praksi uprkos njegovoj zabrani po zakonu; jedan broj zemalja sa naizgled jakom zaštitom nultog rejtinga doživljava ovaj fenomen. Ovaj indikator može da rasvetli stepen razlike između zakona i prakse na terenu.1
Norme koje zabranjuju ili ograničavaju nulti rejting se uspešno primenjuju: Ne postoje drugi oblici nultog rejtinga.Ovo pitanje ima za cilj da razjasni stepen do kojeg se plaćeni prioritet javlja u praksi uprkos njegovoj zabrani po zakonu; jedan broj zemalja sa naizgled jakom zaštitom nultog rejtinga doživljava ovaj fenomen. Ovaj indikator može da rasvetli stepen razlike između zakona i prakse na terenu.0
Norme su uspešno primenjene: Blokiranje i/ili prigušivanje se ne dešava.Ovo pitanje nastoji da utvrdi kako pravni okvir koji postoji za zaštitu neutralnosti mreže funkcioniše u praksi u pogledu blokiranja i ograničavanja.0
Da li postoje regulatorni ili drugi subjekti zaduženi za praćenje i sprovođenje zaštite neutralnosti mreže?Ovo pitanje naglašava da li postoje vlasti zadužene za sprovođenje zaštite neutralnosti mreže.1
Da li su uvedene sankcije za kršenje zaštite neutralnosti mreže tamo gde ona postoji?Ovo pitanje može da ilustruje u kojoj meri se kršenja normi neutralnosti mreže shvataju ozbiljno kao pitanje vladavine prava i političke volje.

1
Da li se mehanizmi sprovođenja za identifikaciju i reagovanje na kršenja neutralnosti mreže smatraju efikasnim?Ovo pitanje pokazuje u kojoj meri norme neutralnosti mreže zapravo postižu svoje ciljeve.1
Ukupno                  8.5

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Zastupljenost žena u medijskoj industriji

Rezultat: Visok rizik

Ovaj indikator procenjuje zastupljenost žena u medijima, i fokusira se na relevantne politike redakcije i udeo žena na rukovodećim pozicijama​.

Zašto?

Istraživanje MOM pokazalo je da postoji veliki rodni jaz između muškaraca i žena na menadžerskim i vodećim pozicijama u medijskim kućama. Manje od 30% žena ima vlasničke, osnivačke ili izvršne direktorske uloge. Ovaj rezultat je u skladu sa rezultatima istraživanja koje je Fakultet političkih nauka sproveo 2021. godine, u kojem se navodi da postoji „stakleni plafon“ (socijalna barijera) za žene koje rade u medijima. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da većinu radne snage u medijskoj industriji čine žene (60%), ali samo 18% njih zauzima više, menadžerske pozicije.

Istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 2020. o onlajn napadima na novinarke pokazalo je da napadi na žene obično nemaju samo političku, već i rodnu dimenziju.

NizakSrednjiVisok
12.1Da li vodeći mediji u vašoj zemlji imaju internu politiku koja ima za cilj uravnoteženu zastupljenost žena u redakcijama?
Većina vodećih informativnih medija ima internu politiku rodne ravnopravnosti ili druge vrste samoregulatornih mera kako bi se osigurala adekvatna zastupljenost žena u redakcijama i na rukovodećim pozicijama. Štaviše, postoje mehanizmi kako bi se osiguralo da žene u redakcijama ne trpe uznemiravanje ili diskriminaciju.Neki mediji imaju internu politiku rodne ravnopravnosti ili druge vrste samoregulatornih mera kako bi se osigurala adekvatna zastupljenost žena u redakcijama i na rukovodećim pozicijama. Štaviše, postoje mehanizmi kako bi se osiguralo da žene u redakcijama ne trpe uznemiravanje ili diskriminaciju.U ocenjenim redakcijama nema politike rodne ravnopravnosti, ili je neefikasna, što dovodi do diskriminacije i uznemiravanja novinarki.

12.2Da li su novinarke u vašoj zemlji izložene uznemiravanju ili nasilju na mreži/van mreže?
Radno okruženje novinarki je bezbedno, uznemiravanje na mreži ili van mreže nije uobičajeno, postoje dovoljne mere zaštite.I muškarci i žene su uznemiravani u sličnoj meri, (fizičko) nasilje nad novinarkama nije uobičajeno.Prijavljeni su slučajevi nasilja, a uznemiravanje novinarki je uobičajeno u zemlji, sa mnogim poznatim i prijavljenim slučajevima. Smatra se da su žene više meta uznemiravanja i nasilja nego muškarci.
12.3Koliki je udeo žena među vlasnicima vodećih medija?

VREDNOST TV: 0/7 (0%)
VREDNOST Radio: 3/10 (30%)
VREDNOST Štampa: 1/16 (6,25%)
VREDNOST Onlajn: 0/12 (0%)

Srednja vrednost: 8,9%
40 procenata i višeIzmeđu 39 i 30 procenataManje od 30 procenata
12.4Koliki je udeo žena među osnivačima medija?

VREDNOST TV: 0/10 (0%)
VREDNOST Radio: 1/9 (11%)
VREDNOST Štampa:  0/12 (0%)
VREDNOST Onlajn: 1/11 (9%)

Srednja vrednost: 5%
40 procenata i višeIzmeđu 39 i 30 procenataManje od 30 procenata
12.5Koliki je udeo žena među najvišim menadžerima novinskih medija (kao što su glavni urednik ili izvršni direktor)?
ALTERNATIVNO PITANJE: Koliki je udeo žena među najvišim menadžerima novinskih medija (kao što su generalni/izvršni direktor)?

VREDNOST TV: 2/10 ( 20%)
VREDNOST Radio: 1/9 (11%)
VREDNOST Štampa: 0/13 (0%)
VREDNOST Onlajn: 1/11 (9%)

Srednja vrednost: 10%
40 procenata i višeIzmeđu 39 i 30 procenataManje od 30 procenata
12.6Koliki je udeo žena na ključnim uređivačkim pozicijama u redakciji (kao što su vodeći urednici ispod nivoa glavnog urednika ili rukovodilaca odeljenja na televizijskim stanicama)?
ALTERNATIVNO PITANJE: Koliki je udeo žena glavnih urednica (ili ekvivalentnih vodećih uredničkih pozicija u redakciji)?

VREDNOST TV: 1/10 (10%)
VREDNOST Radio: 2/9 (22%)
VREDNOST Štampa: 1/13 (8%)
VREDNOST Onlajn: 1/11 (9%)

Srednja vrednost: 12%


40 procenata i višeIzmeđu 39 i 30 procenataManje od 30 procenata
12.7OPCIONO: Koliki je udeo žena na ključnim pozicijama u odborima u redakciji (misli se na neuređivačke rukovodeće pozicije, kao što su  finansijski direktor, šef prodaje i marketinga, itd.)?

VREDNOST TV:
VREDNOST Radio:
VREDNOST Štampa:
VREDNOST Onlajn:

Srednja vrednost: podaci nisu dostupni
40 procenata i višeBetween 39 and 30 percentManje od 30 procenata

 

 

  • Project by
  •  
    Global Media Registry
  •  
    Funded by European Union