Pritisak na istinito izveštavanje: opadanje medijskih sloboda u Srbiji

U prethodne četiri godine, kada je sprovedeno poslednje istraživanje medijskog vlasništva u okviru Media Ownership projekta, medijske slobode, pluralizam i kvalitet informisanja u Srbiji doživljavaju dalji pad.

Dugi spisak identifikovanih problema uključuje pretnje i negativne kampanje protiv nezavisnih medija i novinara, slabe institucije i regulatorne sisteme zaštite, nedostatak transparentnosti vlasništva i finansiranja medija, nejednaki tretman na tržištu i državnu kontrolu nad izvorima finansiranja.

Ovom negativnom trendu svedoče i izveštaji relevantnih međunarodnih organizacija i institucija. U ovim izveštajima srpska medijska scena obično se opisuje kao "zarobljena" i "delimično slobodna". Na primer, godišnji izveštaji EU, zajedno sa izveštajima Freedom House i Reportera bez granica, ne beleže značajan napredak u usklađivanju sa tekovinama EU, sistematsko zastrašivanje, pritiske i uznemiravanje kao deo šire pokušaja ućutkivanja kritičnih glasova i “prekrajanja” javne debate.

Takvo društveno i političko okruženje neizbežno vodi snižavanju kvaliteta informisanja i opštoj krizi novinarske profesije. Nezavisno kritičko izveštavanje, nediskriminatorski tretman u medijima, kao i otovrena i inkluzivna javna debata o vladinim politikama, uglavnom su odsutni iz javnog prostora. Izveštavanjem dominiraju tablodini i propagandni narativi, dezinformacije, i sadržaji oblikovani političkim i ekonomskim uticajima, a ne javnim interesom.

Novinari nezavisnih medija u Srbiji rade pod konstantnim pritiskom. Kako pokazuje istraživanje NUNS-a i BIRN-a, različite vrste napada i pritisaka na medije i novinare su toliko rasprostranjeni da se smatraju „normalnim“ delom profesije.

Isto istraživanje dodatno pokazuje da povećanju broja napada, pretnji i pritisaka doprinosi i polarizovano društvo i autoritarni sistem u kom su pojedini mediji označeni kao „poželjne mete”. Krizne situacije (poput one za vreme korona pandemije, ulične demonstracije i sl.) predstavljaju dodatni „okidač“ za porast pretnji upućenih novinarima. Institucionalni mehanizmi za zaštitu novinara nisu u potpunosti adekvatni. Pored toga, sami novinari nemaju dovoljno znanja da zaštite sebe i integritet svog rada u ovim situacijama, dok je javna podrška sporadična.

Napadi i pretnje utiču na mentalno zdravlje novinara i njihov privatni život; menjaju se odnosi u samim redakcijama; odnos prema poslu i posvećenost profesionalnim standardima se dovodi u pitanje.

Podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije govore da je do septembra 2023. zabeleženo ukupno 146 različitih vrsta napada i pritisaka na novinare, što je porast u odnosu na 2022. kada ih je bilo 137.

Kao dodatni oblik pritiska na medije, u Srbiji se sve češće pokreću tzv. SLAPP tužbe (engl. strategic law suits against public participation), koje su usmerene na zastrašivanje visokim odštetenim zahtevima i odvraćanje od kritičkog izveštavanja.

Srbija prednjači i u broju SLAPP tužbi, gde se po broju podnetih tužbi protiv medija nalazi u samom evropskim vrhu, na desetom mestu, po rezultatima istraživanja CASE koalicije. Samo u prethodne četiri godine, podneto je ukupno 28 SLAPP tužbi od strane političara i biznismena bliskih vlasti.

Osim političkog pritiska, mediji u Srbiji su i u stalnoj borbi za ekonomski opstanak. Medijski biznis se već dugo ne smatra isplativim, i tek mali broj velikih medijskih kuća može da posluje po tržišnim principima i beleži profit. Ostali mediji, a naročito lokalni, tek mali procenat prihoda mogu da ostvare na tržištu oglašavanja. Većina njih se zato oslanja na državnu pomoć, posebno konkurse za sufinansiranje, reklame javnih preduzeća ili druge oblike državnog davanja.

BIRN-ovo istraživanje javnih konkursa pokazuje da je za prethodnih 5 godina (od 2019. do 2023.) potrošeno je ukupno 8,6 milijardi dinara kroz mehanizam konkursnog sufinansiranja. Tako je podržano preko 10 hiljada pojedinačnih medijskih projekata i preko 1800 podnosilaca.

Distrorziju na medijskom tržištu dodatno stvaraju i nedovoljno transparentna ulaganja državnog telekomunikacionog operatora, Telekoma Srbija, koji ima ima direktno (Arena sport, Euronews, Blumberg) ili indirektno vlasništvo nad nekoliko kablovskih TV kanala.    
Platformizacija novinarstva, hiperprodukcija nekvalitetnog sadržaja bez informativne vrednosti, manipulacija klikbejt naslovima, samo su neki od problema sa kojima se suočava novinarska profesija u digitalnom okruženju. Iako je ovaj prostor omogućio značajnu demokratizaciju javne sfere, on je ujedno i mesto fundamentalnih promena u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja. Prilagođavajući se logici algoritama i velikih kompanija koje njima upravljaju, mediji moraju da tragaju za novim modelima ekonomske održivosti, dok kvalitet javnog informisanja opada.

BIRN-ovo istraživanje pokazuje da u Srbiji, trenutno, većina modela koja donose zaradu prate logiku velikih brojeva i svode se na prilagođavanje sadržaja algoritamskoj optimizaciji. Mediji se sve više pretvaraju u fabrike komodifikovanog sadržaja niskog kvaliteta

Svi gore navedeni problemi su doveli do smanjenja poverenja u medije kao zaštitnike javnog interesa i njihovu sposobnost da informišu i angažuju publiku o važnim društvenim pitanjima. Prema poslednjem akademskom istraživanju, ljudi u Srbiji veruju medijima manje od bilo kojeg drugog naroda u Evropi, što iznosi tek oko 20 procenata.

  • Project by
  •  
    Global Media Registry
  •  
    Funded by European Union