Novosti.rs

"Večernje novosti" su osnovane 1953. godine kao "Večernje" i izveštavale su o vestima i dnevnim događajima u polutabloidnom stilu. Vremenom, postale su jedne od novina sa najvećim tiražom u Srbiji. Urednička politika "Večernjih novosti" karakterisana je kao desničarska i nacionalistička, što je bilo posebno vidljivo tokom 80-ih i 90-ih godina, u vreme raspada Jugoslavije. Na primer, 1986. godine, "Novosti" su objavile delove Memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o ugroženom položaju Srbije i Srba u Jugoslaviji, koji je kasnije poslužio kao teorijska osnova za etničke sukobe u kojima se Jugoslavija raspala.
Tokom 90-ih, "Novosti" su bile provladin list pod kontrolom Slobodana Miloševića i njegovog autoritarnog režima. Nakon demokratskih promena 2000. godine, "Večernje novosti" takođe su počele da se menjaju, posebno u pogledu vlasništva. Novosti AD, koji danas izdaje novine, osnovan je 2001. godine. Privatizacija "Večernjih novosti" i dalje se smatra jednom od najproblematičnijih i nalazi se na listi 24 kontroverzne privatizacije koje Srbija mora rešiti. Javno dostupne informacije o privatizaciji "Novosti" pokazuju da je 2006. godine, Milan Beko, srpski biznismen i bivši ministar iz vremena Slobodana Miloševića, kupio većinski udeo u "Novostima" preko mreže svojih tri ofšor kompanije. U novembru 2010. godine, Nezavisno udruženje novinara Srbije kritikovalo je list jer je, dok je izveštavao o intervjuu koji je Beko dao za televiziju B92, prećutao njegovo javno priznanje da je vlasnik novina. Srpski kodeks novinara navodi da "ako se izveštava o pojedincima i kompanijama koje imaju vlasnički udeo u medijima, novinar/urednik treba da spomene tu činjenicu."
Kasnije je otkriveno da je nemačka kompanija WAZ, koja je posedovala i "Politiku" i "Dnevnik", takođe bila uključena u akviziciju "Novosti", zajedno sa kontroverznim biznismenom Stankom Subotićem. Subotić je tvrdio da je WAZ dao novac za kupovinu "Novosti", ali da akcije nikada nisu prenesene. Na kraju, WAZ je prekinuo sve svoje operacije u Srbiji 2012. godine.
Preuzimanje "Večernjih novosti" takođe je povezano sa Miroslavom Bogićevićem, kontroverznim biznismenom i vlasnikom MB Farmakom. U intervjuu sa Nedeljnikom, Beko je izjavio da nije znao kome bi trebalo da da novac za akviziciju "Novosti", da li WAZ-u ili Bogićeviću.
Komisija za hartije od vrednosti Srbije 2011. godine uvela je meru zabrane prava glasa privatnim kompanijama u vlasničkoj strukturi "Novosti". Od tada država samostalno kontroliše ovu kompaniju, čak i nakon 2015. godine, kada je zakon propisao da država mora izaći iz vlasništva nad medijima. Međutim, iako su mu prava kontrole bila suspendovana, Milan Beko je postavio svog čoveka, Srđana Muškatirovića, za izvršnog direktora, dok je Vlada postavila članove Nadzornog odbora.
"Novosti" su ušle u predstečajni postupak 2017. godine, a sledeće godine je pred Privrednim sudom usvojen plan reorganizacije koji je omogućio poveriocima da postanu vlasnici ove kompanije umesto naplate duga. Predlagač plana reorganizacije bio je Bekov predstavnik, Srđan Muškatirović.
To je otvorilo vrata državi da preuzme "Novosti", jer je najveći poverilac bila državna Štamparija Borba, što je potvrdila skupština kompanije u maju 2019. godine. U julu 2019. godine, status "Novosti" kao javnog preduzeća prestao je povlačenjem sa berze. Štamparija Borba AD, kao većinski vlasnik "Novosti", na sednici Skupštine akcionara u avgustu 2019. godine odlučila je odobriti ugovor o prodaji ove medijske kompanije za oko 300 miliona dinara Mediji 026 iz Vučaka, u vlasništvu Bobana Rajića, koji je takođe vlasnik "Politike".
Danas je Rajić 100% vlasnik "Novosti". Novosti AD se spaja sa Novinskom agencijom "Novosti" 3. aprila 2023. godine.
U izveštaju o poštovanju Kodeksa etike novinara u dnevnim novinama od 1. oktobra 2022. do 31. januara 2023. godine, Savet za štampu tvrdi da je došlo do kršenja Kodeksa u 328 članaka objavljenih u "Večernjim novostima", stavljajući ovaj list na četvrto mesto, iza dnevnog lista "Srpski telegraf" (658), "Alo" (581) i "Informer" (512) po broju prekršaja.
Prema bazi podataka BIRN-a "Javno o javnim konkursima", od 2019. do kraja 2022. godine, "Novosti" su dobile 28,6 miliona dinara za 57 projekata na javnim tenderima.
"Večernje novosti" dele adresu i zgradu sa "Srpskim telegrafom", dok Štamparija Borba deli zgradu sa redakcijom "Alo".

Bivši finansijski direktor Večernjih Novosti, imenovana je za generalnog direktora novina 30. novembra 2022. Anđelković takođe poseduje kompaniju za upravljanje nekretninama RB Invest iz Smedereva. Neposredno pre nego što je postavljena za šefa Večernjih Novosti, Anđelković je bila ispitanik u Odeljenju za unutrašnju kontrolu Ministarstva unutrašnjih poslova početkom novembra, a zatim i zadržana u pritvoru jer je, kako se navodi, omogućila policajcu iz Smedereva da po nižoj ceni dođe do nekretnine koju je, zatim, prodao svom sinu. Večernje Novosti su tada objavile da je Anđelković izjavila da nije kriva ni po jednom osnovu i da je njihov tadašnji finansijski direktor žrtva sukoba unutar Ministarstva unutrašnjih poslova.

Novinar i bivši član Socijalističke partije Srbije. Rođen je 1948. godine i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio je generalni direktor RTV Novi Sad i pisao za Politiku i NIN. Postao je urednik NIN-a 1985. godine i tu funkciju obavljao do 1991. godine. Bio je i menadžer "Zvezdara teatra" i umetnički direktor "Budva grad teatra". Od 1992. do 1995. godine bio je generalni direktor RTS-a, kada je ova televizija bila propagandni instrument Miloševićevog režima. Iako se predstavlja kao levičar i divljenik Če Gevare, Vučelić je bio blizak nacionalisti i diktatoru Slobodanu Miloševiću u 90-im. Napustio je Socijalističku partiju Srbije 1995. godine, ali se vratio od 1997. do 1998. godine. Od 1997. do 1999. bio je predsednik Upravnog odbora AD Telekom Srbija i postao predsednik Rukometnog saveza Jugoslavije.
Nakon ubistva demokratskog premijera Zorana Đinđića 2003. godine, Vučelić je uhapšen u policijskoj operaciji "Sablja". Pored toga, istraživačka emisija, a sada i veb portal, Insajder, objavila je policijski izveštaj u kojem se navodi da je Vučelić bio uključen u šverc cigareta u 90-im, što je on negirao. Postao je potpredsednik SPS-a 2003. godine i bio drugi na izborima 2006. godine za predsednika partije, iza Ivice Dačića.
Osnovao je nedeljnik Pečat 2008. godine i bio njegov glavni i odgovorni urednik.
Danas je blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, koju često javno brani.
U oktobru 2015. godine, kao potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan, jednoglasno je izabran za prvog čoveka Sportskog društva Partizan Jugoslavije, a godinu dana kasnije izabran je za predsednika Fudbalskog kluba Partizan. Sa te pozicije je podneo ostavku u avgustu 2023. godine.
U septembru 2017. godine imenovan je za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika Večernjih novosti i svih izdanja kompanije Novosti.
Patrijarh Porfirije mu je 2021. godine dodelio Orden Svetog Save za "višegodišnju uspešnu saradnju, novinarski profesionalizam i afirmaciju hrišćanskih vrednosti i vrlina".

Upisana u medijski registar Agencije za privredne registre kao glavni urednik portala Novosti. Na samom portalu navedeno je da je ona pomoćnik glavnog urednika za digitalna izdanja. Nešić se često pojavljivala u provladinim medijima govoreći o navodnom otkriću tajnih računa Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicije, na Mauricijusu. Kasnije je KRIK otkrio da su ti bankovni izvodi najverovatnije falsifikovani od strane izraelskog tima koji pruža usluge medijske manipulacije i fabrikovanja afera.

Slučaj Novosti: Sporo, dugo i nejasno (2018), Pristupljeno 3. avgusta 2023.

Agencija za privredne registre Srbije - Registar medija, Pristupljeno 3. avgusta 2023.