Indikatori rizika po medijski pluralizam

Zašto?

Ovaj indikator pokazuje visok rizik po medijski pluralizam u Srbiji zbog visoke koncentracije na tržištu elektronskih medija (televizije), kao i na tržištu onlajn medija. Štampani mediji i radio pokazuju srednji rizik od koncentracije.

TV: 54,8%

TV tržište u Srbiji je visoko koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika TV kanala imaju 54,8% udela u gledanosti. Na tržištu vodi Medijski javni servis sa dve TV stanice koje ukupno imaju do 18,11% udela u gledanosti. Pink Media Group koja je u vlasništvu Željka Mitrovića ima udeo u gledanosti od 16,87% sa svoja dva kanala - Pink TV 1 i kanal Vesti. Kompanija Kopernikus  ima u svom vlasništvu dve velike TV stanice u Srbiji - B92 i Prvu TV, preko kojih dostiže 11,88% gledanosti. Udeo gledanosti Hepi televizije iznosi 7,94%. Firma je povezana sa Predragom Rankovićem, zvanim Peconi.

* Koncentracija TV tržišta je izračunata na osnovu dostupnih podataka, ali bi potencijalno mogla biti veća, jer nisu izračunati udeo publike svih TV stanica koje vode imenovane kompanije.

Radio: 45,4%

Radijsko tržište u Srbiji je umereno koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika imaju 45,4% udela u slušanosti. Javni servis RTS sa dve radio stanice (8,88%), Maxim Media sa 4 radio stanice (17,2%), S Media tim sa 4 radio stanice (14,31%) i Play Radio u vlasništvu Kopernikus Network su četiri najveća vlasnika radio stanica.

 Štampani mediji: 47,97%

Tržište štampanih medija u Srbiji je umereno koncentrisano, jer četiri najveća vlasnika imaju udeo u čitanosti od 47,97%. Lider na tržištu je Boban Rajić sa svojom kompanijom Media 026 koja vodi dva dnevna lista Večernje novosti i Politika (50% vlasništvo) sa zajedničkim udelom publike od 16,35%. Na drugom mestu je švajcarska korporacija Ringier koja ima 10,69% odsto publike sa svojim listom Blic. Iza njega sledi Mondo sa štampanim izdanjem Kurira sa udelom publike od 10,66%. Insajder Tim (Informer) ima udeo publike od 10,27%.

Onlajn mediji: 71,55%

Tržište onlajn medija, u segmentu informativnih portala, je visoko koncentrisano. Prednjače Mondo sa tri portala (Kurir.rs, Espresso.rs i Mondo.rs) i Ringier sa Blic.rs. Slede Nova.rs u vlasništvu United Media grupe i Telegraf.rs u vlasništvu Internet grupe. Vodeće portale karakteriše izveštavanje u tabloidnom i klikbajt stilu.

* Koncentracija onlajn medija izračunata je na osnovu ponderisanih suma zasnovanih na podacima servisa Gemius audience. Potencijalna koncentracija bi mogla biti veća jer nisu svi portali navedenih kompanija uključeni u procenu rizika.

Podatke obezbeđuju Nielsen (TV) i IPSOS (Radio i štampa). 2022.

TV je konzumiralo 85% stanovništva, radio 58%, onlajn 92% i štampa 39%.

Iako Agencija za privredne registre pruža finansijske informacije o poslovanju, ove informacije nisu dostupne za određena horizontalna tržišta, kao što su televizija, onlajn, štampa i radio, pa se koncentracija vlasništva na horizontalnim tržištima ne može izračunati. U skladu sa MOM metodologijom, ako zemlja predstavlja podatke o publici, ali ne i o prihodima/tržišnom udelu, ovi podaci se isključuju iz analize, odnosno nalazi se zasnivaju samo na podacima o publici i podaci o prihodima se smatraju opcionim.

Rezultat: 14 od 20 = 70%

Rezultat: Postoje zakonske mere zaštite za sprečavanje koncentracije vlasništva u medijima, ali sprovođenje tih mera je problematično. Ovaj indikator ocenjuje rizik za mere koji štite od koncentracije vlasništva u medijima kao SREDNJI.

Zašto?

Rad svih medija u Srbiji regulisan je Zakonom o javnom informisanju i medijima. Sve informacije o vlasništvu medija treba da budu evidentirane i javno dostupne u Registru medija, onlajn bazi podataka koju vodi Agencija za privredne registre. Mediji, bez obzira na vrstu, dužni su da obaveste Registar medija o svakoj promeni vlasničke strukture.

Postoji razlika u tome ko su nadležni organi odgovorni za kontrolu medijskih aktivnosti i gde se nalaze informacije o vlasništvu. Radio i televizija su elektronski mediji i za njih važi poseban zakon - Lex specialis - Zakon o elektronskim medijima. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je nadležno regulatorno telo za radio i televiziju.

Štampani i online mediji su u domenu Ministarstva telekominikacija i informisanja i u obavezi su da o u svakoj promeni vlasničke strukture obaveste Registar medija Agencije za privredne registre.

Ne postoji poseban zakon koji reguliše internet portale kao poseban oblik medija, ali opšte zakonske odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima se odnose i na onlajn medije.

Zakon o javnom informisanju i medijima reguliše horizontalnu koncentraciju vlasništva tako što ograničava vlasništvo i upravljačka prava, primenjujući kriterijume tiraža za štampane medije (50%) i prosečne gledanosti za elektronske medije (35%). Republika Srbija ima i Zakon o zaštiti konkurencije, koji detaljno reguliše ovo pitanje i primenjuje na sva fizička i pravna lica u Republici Srbiji, uključujući vlasnike medija.

Ministarstvo i Regulatorno telo zaduženi su za praćenje koncentracije i monopola u medijima. Međutim, kada se pogleda struktura medija u Srbiji, prag je postavljen tako visoko da je praktično nemoguće prekoračiti trenutnu granicu od 35% ukupnih kombinovanih rejtinga, odnosno 50% ukupnog godišnjeg tiraža, pa je ovaj oblik praćenja od male važnosti, bez konkretnih učinaka i predstavlja najveću slabost trenutnog medijskog zakonodavstva u Srbiji.

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Zašto?

Prvih 8 vlasnika u Srbiji u sva četiri medijska sektora imaju tržišni udeo od 92,55%. To su Javni emiter RTS (39,95%), Pink Media Group Željka Mitrovića (22,15%), Mondo Inc (8,41%), United grupa (8,24%), Ringier Srbija (7,55%), Happy TV (4,98%) , Alo Media sistem Saše Blagojevića i Maxim Media Plus (2,56%) i državna Politika AD (1,73%). Ukupni prihodi medijskog tržišta uzorkovanih ovim istraživanjem, po podacima za 2022. iznosili su 347,17 miliona dolara, a gore pomenutih top 8 imali su 321,3 miliona dolara prihoda.

Prvih 8 vlasnika bez javnog emitera imaju tržišni udeo od 90,56%. Veličina tržišta bez javnih emitera iznosi 218,97 miliona dolara, pri čemu prvih 8 komercijalnih aktera čine 198,3 miliona dolara. To su bili Pink Media Group (35,12%), Mondo Inc (13,34%), United Group (13,06%), Ringier Srbija (11,97%), Happy TV (7,90%), Alo Media Sistem+Maxim Media (4,06%), Insajder Tim (2,69%) i Medijska mreža (2,42%).

Ovi vlasnici i kompanije su aktivni na tržištu televizije, štampe, interneta i radija.

Izvori:

Agencija za privredne registre Republike Srbije

Zašto? 

Rezultat: 5 od 8 (62,5%)

Međumedijska koncentracija je regulisana na sličan način kao i horizontalna koncentracija, kada je reč o sankcionisanju ovlašćenja, pragova koncentracije i ovlašćenja. Ova pravila su zapisana u Zakonu o javnom informisanju i medijima. Pošto su pragovi koncentracije postavljeni previsoko, ovde se primećuje isti problem da je praktično nemoguće postići koncentraciju. Generalno, vertikalna koncentracija od strane jedne kompanije je zabranjena, ali zakon dozvoljava vlasništvo u drugoj vrsti medija ili u distribuciji preko povezanog pravnog lica. Tako se danas u Srbiji može uočiti situacija da su dva najveća internet i kablovska provajdera (SBB i Telekom Srbija) vlasnici raznih kablovskih TV stanica. Propis za sprečavanje koncentracije postoji, ali se ne sprovodi efikasno. Stoga je rizik za koncentraciju vlasništva nad medijima ocenjen kao srednji.

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Zašto?

Naš uzorak obuhvata 10 televizijskih kuća, 9 radija, 13 štampanih izdanja i 11 onlajn medija, ukupno 43. U 83% slučajeva podaci su bili javno dostupni, odnosno pretraživi u javnim evidencijama. 11,6% medija je bilo aktivno transparentno, a u 5,4% slučajeva vlasništvo nije bilo transparentno – podaci su smatrani nedostupnim.

Za većinu – 36 – medija i povezanih preduzeća, podaci o vlasništvu su bili javno dostupni u Agenciji za privredne registre.

5 medija je ocenjeno kao aktivno transparentno, od kojih većina pripada javnom servisu, koji je po zakonu dužan da proaktivno i sveobuhvatno obaveštava javnost o svom vlasništvu. 2 medija su ocenjena kao “podaci nedostupni” – vlasnici su istupali u javnosti o svom vlasništvu nad medijima, ali taj podatak nije prikazan u javnoj evidenciji.

Nijedna kompanija nije aktivno prikrivala vlasničku strukturu, npr. preko lažnih kompanija.

Zašto?

Rezultat: 3 od 5 = 60% 

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, mediji su dužni da na svojoj internet stranici ili u svom štampanom izdanju objave podatke o svom izdavaču. Mediji su takođe dužni da prijave vlasničku strukturu i glavne i odgovorne urednike u Registru medija Agencije za privredne registre Srbije. Isti Registar takođe zahteva od medija da u roku od 15 dana prijave svaku promenu vlasničke/uredničke strukture. Prema zakonu, nepostupanje po ovoj zakonskoj odredbi smatra se prekršajem.

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Zašto? 

TV 55,77% 

8 od 10 TV stanica u našem istraživanju ima javno poznate političke veze sa vladajućom strankom ili je partijska povezanost evidentna u njihovom izveštavanjui i uređivačkoj politici.

• Javni medijski servis, sa svoja dva glavna kanala, često ne uspeva da kritički izveštava o gorućim društvenim pitanjima, aktivno izbegavajući teme koje bi se mogle smatrati kontroverznim, kao na primer, visoku korupciju, vladavinu prava ili ljudska prava. Vlada i vladajuća partija indirektno se, preko Regulatornog tela za elektronske medije (REM), mešaju u imenovanje direktora i Upravnog odbora javnog servisa.

• Pink Grupa, sa TV Pink i kanalom Vesti, u vlasništvu je Željka Mitrovića koji ima javno poznate političke veze sa autoritarnim vladajućim režimom 1990-ih, Slobodana Miloševića i Mirjane Marković. Od tada je održavao bliske veze sa svim vladama koje su se od tada formirale. Propagandističko izveštavanje u korist vladajuće SNS evidentno je u glavnim informativnim emisijama ove dve TV stanice, a ponekad se njihov program koristi za napade na opoziciju, nezavisne medije ili bilo koje kritičare režima Aleksandra Vučića.

• Prva TV i B92 su u vlasništvu Srđana Milovanovića, koji je brat Zvezdana Milovanovića, poslanika SNS za grad Niš.

• Happy TV je u vlasništvu Predraga Rankovića Peconija, iako je ovaj tip vlasnštva po MOM metodologiji označen kao nedovoljno transparentan. Mediji izveštavaju o njegovim vezama sa kriminalnim klanovima i raznim vladama još od 1990-ih.

• Kurir TV, kablovska televizija u vlasništvu Monda i Igora Žeželja, pristalica je vladajuće stranke. Ova TV stanica se često koristi u propagandne svrhe i klevetničke kampanje protiv kritičara vlasti.

Radio 45,38%

8 od 9 radio stanica koje su uzorkovane u MOM istraživanju imaju vlasnike sa poznatim političkim vezama.

• To su dve radio stanice javnog servisa (Radio Beograd 1 i Radio 202), Radio Pink koji je u vlasništvu Željka Mitrovića i Radio Play, deo Kopernikus grupe u vlasništvu Srđana Milovanovića. U prethodnom pasusu opisana je politička povezanost navedenih kompanija i njihovih vlasnika.

• S Media Group (Radio S1 i S2, S3 i S4) je u vlasništvu dece Zorana Anđelkovića, visokog člana Socijalističke partije (takođe vladajuće stranke, u koaliciji sa SNS).

• Hit FM je u vlasništvu porodice Krdžić, koja je privukla najveću pažnju javnosti tokom privatizacije Studija B, TV stanice za područje Beograda. Nakon privatizacije, Studio B je drastično promenio uređivačku politiku, jasno navijajući za Vučića i njegovu stranku SNS. Od tada porodica Krdžić dalje razvija medijski biznis, uključujući i osnivanje zajedničke firme sa Sašom Blagojevićem, vlasnikom tabloida Alo! (Radio Studio B (0,27%), Jat (0,95%), Lola (1,78%, Novi Sad 0,97%), TDI (1,65%).

• AS FM iz Novog Sada je u vlasništvu Aleksandra Đurića, koji je brat gradonačelnika Novog Sada, člana vladajuće stranke SNS.

Štampa 50%

8 od 13 novina u našem uzorku su u vlasništvu ili kontrolisane od strane pojedinaca sa poznatim političkim vezama.

• Insajder Tim (Informer) u vlasništvu je Dragana Vučićevića koji je veliki pristalica vladajuće stranke. Mediji u njegovom vlasništvu su platforma za direktne napade i klevetničke kampanje protiv svakog kritčikog glasa prema vladajućoj stranci.

• Slično Informeru, uređivačka politika u Srpskom telegrafu, u vlasništvu Medijske mreže (u vlasništvu grupe ljudi) pokazuje bliske političke veze sa vladajućom strankom, jer list redovno napada predstavnike opozicije opozicije i kritičare vlasti.

• Vlasničke veze nad listom Pečatom vode ka Miloradu Vučeliću, koji je nekada bio visokopozicionirani član Socijalističke partije Srbije, a sada blizak vladajućoj SNS. Uređivačka politika ovog nedeljnika ukazuje na bliske veze sa vladajućom garniturom. Aleksandar Vulin, bivši urednik Pečata, blizak je predsedniku Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, i do sada je obavljao nekoliko važnih ministarskih funkcija, kao i funkciju direktora Bezbednosno-informativne agencije.

• Vlasnik nedeljnika Ekspres je Goran Veselinović koji ima bliske i prijateljske veze sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. Veselinović ima i PR agenciju “Right” koja je preuzela većinu marketinških poslova u Srbiji od 2012. godine kada je Vučićeva stranka došla na vlast.

• Politika i Večernje novosti su među poslednjim privatizovanim medijima u Srbiji. Oba su u vlasništvu (ili delimičnom vlasništvu) Bobana Rajića, koji ima poznate veze sa vladajućom strankom SNS.

• Alo! je tabloid poznat po provladinoj uređivačkoj politici. U vlasništvu je Saše Blagojevića, koji je blizak vladajućoj stranci.

• Kurir, opisano gore.

Onlajn mediji 64,21%

8 od 11 onlajn medija u našem uzorku imaju vlasnike ili ih kontrolišu pojedinci sa javno poznatim političkim vezama.

• Kurir.rs, espresso.rs i mondo.rs su deo Mondo kompanije, koju vodi Igor Žeželj. Ovo su neki od najposećenijih sajtova u zemlji, koji se često koriste za širenje propagande u korist vladajuće stranke.

• Novosti.rs i alo.rs, objašnjeni su gore

• 24sedam.rs, Telegraf.rs i Srbijadanas.com su portali u vlasništvu ljudi koji imaju poznate poslovne veze koje vode do vladajuće stranke. Uređivačke politike ovih medija su provladine.

Zakon o javnom informisanju i medijima strogo zabranjuje svaku vrstu uticaja na uređivačku autonomiju i nezavisnost. Etički kodeks novinara Srbije pojačava ove odredbe. U stvarnosti, međutim, većina mejnstrim medija pokazuje odlike političke povezanosti, uglavnom zbog poslovnih interesa vlasnika. Uređivačka politika ovih medija, kako pokazuju izveštaji akademskih ili nezavsnih organizacija, je provladina i ide u prilog vladajućoj stranci. U nekim slučajevima ovi mediji se koriste kao platforma za napad na političke protivnike. Pored toga, provladini mediji su u velikoj meri podržani kroz dodelu državnih sredstava, reklamne ugovore ili grantove kroz mehanizam državne pomoći zasnovan na javnim konkursima.

Zašto?

• Vodeće distributivne mreže štampanih medija u Srbiji su kiosci na kojima se prodaju novine, kao i štamparije. Kako pokazuju podaci NielsenIQ-a za 2023. godinu, širom zemlje postoji 3600 kioska, a oko 32% ljudi koji kupuju robu na kioscima kupuju novine i časopise. Lider u poslovanju kioska je Moj kiosk, brend u vlasništvu Štampa sistema, zatim Intermezzo Sistem i Corner Kiosk. Nije bilo javnih podataka o diskriminatornim radnjama ovih kompanija prema medijima niti podataka o njihovim političkim vezama. U zemlji postoji pet velikih štamparija - Politika, Borba, Ringier, Color Press, Grafoprodukt. Za razliku od kioska, postoje javni podaci o diskriminaciji u oblasti štamparija. Kako je United Media javno objavila u aprilu 2021. godine, svaka od gore navedenih kompanija odbila je da štampa novine Nova, koje su jedan od najmlađih listova na tržištu informativno-političke štampe.

• Radio nije vodeći medij kada je u pitanju političko ili informativno izveštavanje. Godinama je radio više fokusiran na muziku, dok se dnevne vesti uglavnom emituju jednom u sat vremena kao kratki bilteni. Radio-frekvencije se distribuiraju u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i planom raspodele radio-frekvencija (trenutno je registrovano oko 300 radio stanica). RATEL je nezavisno telo zaduženo za dodelu radio-frekventnog spektra i upravljanje njime, uključujući i sprovođenje nadzora. Nije bilo dokaza o diskriminaciji radio stanica u pogledu pristupa RF spektru.

• Postoji duopol u distribuciji TV kanala, posebno u sistemu kablovske televizije. Zvanični podaci RATEL-a, dostupni u njihovim kvartalnim izveštajima, pokazuju da u trećem kvartalu 2023. godine većina ljudi pristupa TV sadržajima putem kabla (48%), IPTV-a (31,5%) i DHTV-a (14,7%). Državni Telekom Srbija drži 53% tržišta kablovske distribucije, po broju korisnika, a sledi SBB koji drži 40% tržišta. Korisnici koji se odluče za jednog ili drugog provajdera imaće pristup različitim TV kanalima. Dok će korisnici SBB-a imati pristup kanalima United Media (uključujući N1, Nova S, Sport klub i druge), korisnici Telekoma neće imati pristup njima, već kanalima koje podržava ova kompanija (npr. Euronews, Bloomberg Adria, Arena sports).  

• Osim što su najveći kablovski operateri, iste kompanije su dominantne i kada je u pitanju distribucija interneta. Izveštaj RATEL-a, koji je gore citiran, pokazuje da se kablovski TV kanali najčešće prodaju u paketu sa internet uslugama (a ponekad i uslugama mobilne telefonije) .

• Tržište oglašavanja je godinama veoma politizovano. Kako je BIRN objavio 2014. godine, vladajuća SNS je preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića preuzela tržište oglašavanja, potiskujući demokrate koje su suvereno vladale ovim tržištem preko Direct medije koju je vodio Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda i član Demokratske stranke. Situacija se od tada nije promenila, a nezavisni mediji govore o diskriminatornoj praksi i odbijanju ugovora o oglašavanju.

• Tržište usluga kojim se prate navike publike i konzumacija medijskog sadržaja je prilično ograničeno. Među vodećim agencijama su Nielsen koji obezbeđuje merenja TV publike, IPSOS koji obezbeđuje podatke za radio i štampane medije i Gemius koji pruža uslugu merenja na internetu. Gemius je jedina besplatna usluga, dok Nielsen i IPSOS naplaćuju svoje usluge, koje lokalni mediji obično smatraju preskupim da bi ih priuštili. Nije bilo javno dostupnih dokaza o političkim opredeljenjima vlasnika navedenih kompanija, ali nedostatak konkurencije na tržištu dovodi u pitanje kvalitet podataka. 

Zašto?

Ne postoje zvanični, centralizovani ili potpuno javni podaci o raspodeli državnog budžeta za oglašavanje, što ga čini jednim od najmanje transparentnih aspekata srpskog medijskog tržišta. Deo podataka o državnom oglašavanju dostupan je na portalu javnih nabavki, ali ova baza podataka obuhvata samo ugovore o oglašavanju, koji su realizovani kroz postupak javnih nabavki i iznose preko 1 milion dinara (ili približno 9344 USD).

Direktne državne subvencije se dodeljuju kroz takozvani mehanizam projektnog sufinansiranja. Državni novac izdvajaju nacionalne, regionalne i lokalne vlasti za projekte proizvodnje medijskog sadržaja. Ovaj mehanizam je propisan Zakonom o javnom informisanju i medijima. Kako pokazuje istraživanje BIRN-a, putem ovog mehanizma se godišnje potroši oko 15 miliona USD. Naše istraživanje, takođe, pokazuje da su provladini mediji najveći korisnici ove vrste državne pomoći i da se tabloidi, uprkos brojnim kršenjima etičkog kodeksa, redovno finansiraju.

Indirektne državne subvencije se retko primenjuju na medijski sektor. Najpoznatiji slučaj poreskih oslobađanja primenjen je na Pink Media Group, koja je u jednom trenutku bila jedan od najvećih poreskih dužnika u zemlji. Ista kompanija dobila je kredit za proširenje poslovanja u Bosni i Hercegovini. Smatra se da su političke veze vlasnika Pinka Željka Mitrovića omogućile ove transakcije. Pravila po kojima se medijima može odobriti indirektna državna podrška ostaju nejasna, netransparentna i nepravično raspoređena.

U Srbiji postoje dva javna servisa – RTS koji ima nacionalnu pokrivenost i RTV koji pokriva pokrajinu Vojvodinu. Oba su formalno u vlasništvu građana Srbije, ali država ima indirektan uticaj na Upravni odbor kroz proces selekcije. Dodatni uticaj se ostvaruje kroz direktno budžetsko finansiranje omogućeno kroz lex specialis o privremenom budžetskom finansiranju (Javni servis dodatno ima prihode kroz taksu koju plaćaju svi građani Srbije preko računa za struju).

Rezultat:  8,5 od 11 (77%)

Zašto?

Srbija je prepoznata kao zemlja koja ima zadovoljavajući nivo slobode interneta, sa visokim nivoom pristupa internetu i ograničenim brojem slučajeva blokiranja veb stranica. Do sada nije zabeležen nijedan slučaj namerno zabranjenog ili blokiranog medijskog sadržaja.

Opšti propis koji posredno proglašava neutralnost interneta u Republici Srbiji je Zakon o elektronskim komunikacijama. Ovaj poseban zakon daje definiciju interneta kao globalnog sistema elektronske komunikacije koji se sastoji od velikog broja međusobno povezanih mreža elektronske komunikacije i uređaja koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola.

Ovim zakonom se, između ostalog, uređuju uslovi za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, kao i nadležnosti Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), koja prati tržište elektronskih komunikacija, i pravila konkurencije za operatere sa značajnom tržišnom snagom.

Zakon se bavi i pitanjima koja se odnose na korišćenje i kontrolu radio-frekvencijskog spektra, distribuciju medijskih sadržaja, zaštitu prava krajnjih korisnika, bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga, kao i nadzor nad sprovođenjem ovaog zakona.

Kako se navodi u izveštaju Freedom on the Net iz 2023. godine, mobilni operateri u Srbiji imaju uslugu tzv. „zero rating“, te obezbeđuju pristup određenim sajtovima i uslugama bez ikakvih troškova. Svi provajderi mobilnih usluga, Yettel, A1 Srbija i Telekom Srbija, nude pakete koji uključuju besplatno korišćenje određenih aplikacija, kao što su Facebook, Viber i WhatsApp.

Monitoring medijskog vlasništva Srbija 2023 - Pravna analiza

Zašto?

Istraživanje MOM pokazalo je da postoji veliki rodni jaz između muškaraca i žena na menadžerskim i vodećim pozicijama u medijskim kućama. Manje od 30% žena ima vlasničke, osnivačke ili izvršne direktorske uloge. Ovaj rezultat je u skladu sa rezultatima istraživanja koje je Fakultet političkih nauka sproveo 2021. godine, u kojem se navodi da postoji „stakleni plafon“ (socijalna barijera) za žene koje rade u medijima. Ovo istraživanje je takođe pokazalo da većinu radne snage u medijskoj industriji čine žene (60%), ali samo 18% njih zauzima više, menadžerske pozicije.

Istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) 2020. o onlajn napadima na novinarke pokazalo je da napadi na žene obično nemaju samo političku, već i rodnu dimenziju.