Politički sistem
Republika Srbija je parlamentarna demokratija u kojoj je vlast podeljena na tri različite grane – izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Najveći deo izvršne vlasti pripada predsedniku Vlade i Vladi, koju bira Narodna skupština. Narodna skupština Srbije je najviši zakonodavni organ i ima 250 narodnih poslanika koji imaju četvorogodišnji mandat. Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima na pet godina i po zakonu ne može ostati na toj funkciji duže od dva mandata.
Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić izabran je za drugi mandat na izborima održanim 3. aprila 2022. godine, kada je u prvom krugu glasanja obezbedio apsolutnu većinu, sa više od 60 odsto glasova. Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 17. decembra 2023. na kojima su izabrani poslanici u Narodnoj skupštini. Pored parlamentarnih, održani su pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova i opština, uključujući i glavni grad Beograd. Najveći broj glasova dobila je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), ali su izborni rezultati osporavani od strane glaven opozicione kolacije zbig brojnih nepravilnosti, uključujući i falsifikovanje pospisa, manupulacije biračkih spiskovima i migraciju birača.
U prethodnoj godini, Vlada je bila suočena sa različitim izazovimaukljjučujući krizu na severu Kosova i Metohije i od maja 2023. antivladinim protestima, koji su pokrenuti nakon višestrukog ubistva u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” i slima Malo Orašje i Dubona u okolini Mladenovca.
Srbija je započela tranziciju iz perioda komunizma u parlamentarnu demokratiju prvim višestranačkim izborima održanim krajem 1990. godine. U to vreme Srbija je još uvek bila u sastavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Međutim, za razliku od mnogih drugih bivših komunističkih zemalja Centralne i Istočne Evrope, gde je napuštanje komunizma okončano uspostavljanjem demokratskih političkih sistema, u Srbiji je uspostavljen novi tip autoritarnog političkog sistema pod vlašću Slobodana Miloševića. Tek na izborima 2000. godine, kada je Slobodan Milošević konačno zbačen, Srbija je zaista započela svoju tranziciju ka demokratskom političkom sistemu.
Srbija je ostvarila značajan napredak u konsolidaciji demokratije i demokratskih institucija u periodu nakon 2000. godine. Ipak, nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012. godine, a posebno od 2014. godine kada je stranka obezbedila apsolutnu većinu u Skupštini, demokratske slobode su počele da slabe. Stepen demokratskog razvoja u Srbiji, prema Freedom House-u, opada od 2017. godine. Tokom 2022. i 2023. Freedom House je sistem u Srbiji ocenio kao delimično slobodan. Međutim, procena ove organizacije, prema podacima za 2023. godinu, pokazuje da su prava i slobode značajno smanjene. Freedom House ocenjuje Srbiju 2023. godine kao zemlju u tranzicionom ili hibridnom režimu. Glavne kritike ove organizacije su da Srpska napredna stranka dominira svim političkim institucijama u Srbiji, dok je opozicija i dalje fragmentirana.
Prema ovom, ali i drugim relevantnim međunarodnim izveštajima (Reporteri bez granica ili IREX VIBE Index), ocena slobode medija je takođe drastično opala.
